Бранич

115

с!ег 1а сћозе е!> с1е ве 1'аГге гепсјге ипе рагИе с1и рпх, 1е11е сцг'е11е еега агђИгее раг ехрегк." Коментаристе француске као Нис, ВаиЉу-БасапИпепе, Бео 8а1§-па1, ОиШопаМ и др. мисле, да у место тога може се иризнати право прибавиоцу, да тражи оправку ствари и уклањање недостатака, ако је само могуће, претпостављајући наравно, да то не повлачн изванредне трошкове, несразмерне са вредношћу ствари. 1 У француском праву чини се даље и та разлика, да ли је траденс знао за недостатке ствари, или није, па у првом случају дужан је, поред тога што ће вратити цену, накнадити и сву штету, коју би прибавилац претрпео услед поништаја уговора, а у другом случају одговара још само за трошкове при продаји. Систем немачког грађанског законнка је исти такав. § 462 изречно вели: „\Уе^еп етее Мап^е1«, с1еп с1ег УегкапГег пасћ с1еп УогзсћгШеп с1ег §§ 459, 460 ги 1ег1ге1еп ћа1, капп с1ег Каи1ег Киск§ап^тасћип§ (1ез КаиГез (ЛУапс1е1ип§) ос1ег НегађзеГгип^ (1ев РгеГзее (МтДегип^), уег1ап^еп." Ово наређење је тако јасно, да није потребно ни објашњавати га. У некнм случајевима (§ 463) немачки законодавац допушта купцу да тражи само накнаду штете. У аустриском праву важи такође римски систем. Прописи о томе налазе се у § 923 аустр. грађ. законика, који гласи: „1з1 с1ег сИе Сге\уаћг1е18ћт§ ће^гипс1епс1е Мапде1 уоп с1ег Агк, с1ав8 ег шсМ тећг ^ећоћеп л\"егс1еп капп, ипс1, <1а88 ег с1еп ог(1епШсћеп Сгећгаисћ с!ег Засће \'егћ1п(1ег1; зо капп с1ег Vегките сће ^апгћсће АиШећип^ с1ез VегГга^ез; \уепп ћт^е^еп 81сћ с1аз Рећ1епс1е, 2. В. ап Мазз о(1ег бешсћ!, пасћ1га§еп 1а881, пиг сћезеп МасМга« 1 ; т ћеМеп РаПеп аћег аисћ Деп Егза^г с1еа лтећегеп 8сћа<1еп8, ипс!, (1а1'егп с1ег апс1еге ТеП ипгесШсћ ^ећапсЈећ ћа1, аисћ с1еп еш^ап^епеп Хи1/еп ГогсЈегп." Као што се види из цитираног §-а, купац има ио аустриском грађ. законнку п право на асИо гепШШопа н право на асИо сџшпИ тгпопз, према томе, да ли је иојављени недостатак велики, озбиљан, или је пак незнатан. У оба пак случаја дато је прибавиоцу и право на накнаду штете, и то ако је траденс био савестан, накнађује само стварно претрпљену штету; а ако је био несавестан, дужан је накнадити и из-

1 В. ЂасапИпегге еЛ X. 8агдпи1: ор. сИ. р. 370.