Бранич

0 ОБАВЕЗИ ПРОДАВЦА

117

непрактичан. Прибавилац би према томе морао у сваком случају задржати ствар и ако му је она можда, због недостатака, апсолутно некорисна, а имао би само да тражи накнаду штете. Ми не можемо да замислимо разлоге који би руководили законодавца да да такву солуцију овом питању, кад је јасно, да има простија, логичнија и умеснија солуција она која је постојала у рим. праву и која данас постоји у модерним законодавствима. Да објаснимо то једним иримером: А купи од Б литар вина и још пре употребе примети да се вино укиселило и да је према томе неупотребљпво. По наведеном систему А би морао задржати вино и тражити накнаду штете. Али, зар није умесније допустити му, да просто врати вино и тражи натраг цену? Из свакидашњег живота знамо, да се такви случајеви врло често дешавају. Практичан живот је већ усвојпо римски систем, нарочито у трговачком саобраћају. Према томе ми мислимо да је и наш законодавац у ствари примио исти систем који постоји у аустриском праву, само што се изразио лаконски, тако да изгледа, да се одвојио од аустриског права и створио нешто ново, ма да у ствари није тако. Пропис § 555 да прибавилац одговара за штету треба схватити тако, да се њиме циља на случај, да је прпбавилац претрпео доиста штету какву услед тога, што је ствар имала недостатке. У том случају законодавац је сматрао, да су редовна средства — асМо гебМЂИопа и асИо аезИтакта — недовољна да заштите прибавиоца и зато је нарочито проппсао, да прибавилац има право и на накнаду штете. Ова накнада може бити врло велика, и кад је законодавац признао прибавиоцу веће право, да тражи накнаду штете, а, у случају да^етраденс био тспа /'Ше, и изгубљену добит (§ 819 грађ. законика), не знамо по чему би се одузело њему право на асИо геШггђИогга и аезИтаГогга, кад је то право несумњиво мање и незнатније. Прибавилац има дакле и у нашем праву да бира: или да поништи уговор — врати ствар и добије натраг цену или да тражи смањење цене. 1 Ми мислимо шта више, да прибавиоцу треба признати и право да тражи поправку ствари, отклањање недостатака, ако је то могуће и не повлачи ве1 Ово мишљење заступа и Г. Ђ. Павловић у свом делу: „0 обсгвезностима и уговорима" стр. 435.

(