Бранич

118

Б Р А Н И Ч

лике трошкове. Ово му ираво призиајемо на основу § 818 грађ. зак. који гласи: „Да се штета накпади треба све у првашње стање да се постави. Ако то бити не може, онда ваља да се штета процени, па по проценн вредност наплати." Овај пропис аналогијом може се применптп и на случај који расматрамо овде. Поред поменута два права, а упоредо са њима, има прибавилац да тражи и накнаду штете (§ 555 ш Нпе), и то ако је траденс био савестан, дужан је накнадити само стварно причињену штету ((Јатшшт етег^епз) а ако је био несавестан, одговараће и за изгубљену добит — § 819 грађ. законика. Права прибавиоца на оне две акције, као право на накнаду штете, нпсу лична права (§§ 33 и 865 грађ. зак.) и зато прелазе на правне последнике његове, било универзалне или сингуларне. Исто тако и дужност траденса да гарантује за квалитет ствари није везана за личност траденсову и зато прелази и на његове наследнике. Из тога што траденс одговара за оне недостатке стварн, који су били скривени, а постојали су у време предаје, мислимо да је потребно да прибавилац одмах чим примети недостатке има да о томе обавести траденса и употреби права која му црема продавцу припадају. Француско право није одредиле рок до кога се могу употребити права према траденсу. Оно сматра да је то питање фактичко и дапрема специјалним особинама иојединих ствари један недостатак може дуго времена остати скривен. Зато француски грађ. законик није ограничио, у погледу трајања, право прибавиоца на асИо геЛММкопа и диапИ ттоггз. (Видети аг1 1648 с1е Сос1е СМ1 који само прописује да се тужба има подићи, чим се недостатак појави). Немачки грађ. законик у § 477 одређује, да дужност траденсова да гарантије траје код покретних ствари гиест месеци, а код непокретних годину дана. Тај рок почиње тећи од дана предаје (§ 483). По истеку тога рока, траденс је слободан од сваке гарантије. У аустријском грађ. законику такође је прописано да се права прибавиочева према траденсу могу реалисати само у извесном року по предаји. Тај рок износи, по § 933, код покретних ствари шест месеци, а код непокретних три године. Наш грађански законик није ово питање предвидео. § 933 аустр. грађ. законика није унет у