Бранич

II 3 С У Д II И Ц Е

135

новник губи ираво на улог а иороднца му на пенсију. Другим речима, губитак права на улог и на пенсију по чл. 7 закона о пенсионом фонду од 1871 године условљено је даљим останком ван службе и та законска строгост не може се распрострети и на оног чиновника, који се доцније у службу врати, у овом случају на пок. Николита, односно на његову удову. „Кад се дакле не може применити на пок. Николића, односно удову његову г-ђу Драгу, строгост законска из чл. 7 првог одељка т 1те старог закона, који је важио у времену повраћаја Николићевог у службу, онда се у толико мавве може применити строгост законска из чл. 7 садањег закона о пенсионом фонду, који је ступио у живот у 1900 години; на две годпне, дакле, по повраћају Николићевом у службу. „Најзад, суд налази, да на расправу питања о праву тужпље на пенсију нема места примени чл. 28 а зак. о пенсионом фонду због тога, што је пок. Николић пре ступања садањег закона у живот имао већ пуних десет година указне службе, а тиме је својој удови и право на пенсију осигурао био. Овај законски пропис има се применити само у погледу одређивања стопе за пенсију, која ће се доцније решењем одредити." Апелациони суд пресудом својом од 8 јуна 1904 год. Бр. 2622 одобрио је пресуду првостепеног суда са том само допуном (по претходно наређеном дослеђењу), што је удови пресудом одредио и количину пенсије, а Касациони суд решењем свога I одељења од 11 августа 1904 год. Бр. 7090 оснажио је пресуду Апелационог суда а жалбу Управе Фондова одбацио. Саопштио, М. М. Марковић,

Де^да из §§ 105, 106, 107, 109, 112, 113, 127 III став, 261, 262 и 284 Ј^азн. за^., за ^оја је над<ле^аи поротни суд по ЧхД. 12 т. 5 за^. о иороти, а^о су пресуђена ^од првостепеиог суда ие под<леже поиова суђењу поротног суда. (Одлука опште седнице Каоационог Суда од 14 марта 1906 бр. 2605). Пресудом првостепеног суда лесковачког од 7 новембра 1905 бр. 20.027 осуђен је оптужени на казну. Апелациони