Бранич

136

В Р А Н И Ч

суд примедбама II одељења од 1 децембра 1905 бр. 4719 огласио је пресуду за ништавиу, што по изменама и допунама закона о пороти од 20 новембра 1905 кривице оваквог рода суде поротни судови, међутим је пресуду по овој кривици донео државни суд, који није надлежан. — Услед тога првостепени суд донесе ново решење — 7 децембра 1905 бр. 22.374 — којим понова стави оптуженог под суд, али порота да му суди. — Ово решење поништио је Касациони Суд из следећих разлога: По чл. 41 зак. о пороти сва кривична дела, која подлеже суђењу поротног суда, а затеку се непресуђена код првостепених судова, имају да се расправе по прописима закона о пороти. Према томе, кад се из акта ове кривице види, да је тај суд по овој кривици изрекао своју пресуду 7 новембра 1905 бр. 20.027, дакле пре ступања у живот законске допуне чл. 12 т. 5 о пороти од 20 новембра 1905 са обавезном снагом од 28 новембра исте године, којим законом није измењен нити укинут пропис чл. 41 зак. о пороти, који се и на овај конкретни случај има применити, онда је тај суд погрешио, што је после изречене пресуде пре ступања у важност горе поменуте допуне, доносио друго решење, којим оптуженог ставља под поротни суд, већ је ова кривица као већ свршена код првостепеног суда имала даље да се расправи по прописима, који за њу важе, без обзира на чл. 12 т. 5 зак. о пороти, пошто применп овог законског прописа овде нема места (одлука II одељења од 21 јануара 1906 бр. 52). — Првостепени суд дао је противразлоге. Но општа седнпца касационог суда од 14 марта 1906 бр. 2605 нашла је, да су прпмедбе II одељења на закону основане, а да противразлози не стоје. ЈЈг. Д. М. Суботић.

Пасивно саучеш!\е у делу убиства. (Одлука опште седнице Касационог Суда од 14 марта 1906 бр. 2195). Првостепени суд лесковачки пресудом својом од 20 децембра 1905 бр. 23.713 осудио је оптужену Зорку на три године робије због дела из § 51 казн. зак., што је знала, да ће јој муж бити убијен, па је то прећутала, не јавпвши вла-