Бранич

и з с у д н и ц е

137

сти нити своме мужу. — Апелациони суд пресудом својом од 26 јануара 1906 бр. 379 одобрио је ову пресуду. — Касациони суд примедбама II одељења од 16 фебруара 1906 бр. 1668 поништио је ову иресуду из разлога: Кад је оптужена Зорка код полицијске власти на протоколу бр. 13.059 нризнала: да су оптужени Г. Р. и И. у њеној кући и у њеном присуству договорили се, како ће да убију њеног мужа, па су за тај циљ узели и њену секиру, којом је дело извршенр, и она против тога није ништа предузимала, већ је својом пасивношћу олакшала оптуженима извршење овог дела, то је оваквим њеним признањем, које није ничим потрвено — § 225 и 227 кр. п. — потпуно доказано* њено саучешће, у овом делу, из т. 2 § 36 казн. зак. — Апелациони суд дао је опширне противразлоге, да овде не постоји саучешће, наводећи, да се из самог „пасивног држања" оптужене Зорке не може извести ово саучешће, пошто је такво мишљење „само једна претпоставка и произвољно изведен закључак по теорији убеђења која није усвојена нашим кривичним поступком и који је закључак противан т. 2 § 221 и § 200 кр. п." — Општа седница Касационог суда од 14 марта 1906 бр. 2195 нашла је, са 12 против 3 гласа, да су примедбе одељења на закону основане, а да нротивразлози не стоје, — У Апелационом суду било .је такође два одвојена м итттљ ења за постојање саучешћа.

Ог. Д. М. Суботић.