Бранич

ОЦЕНЕ II ПРИКАЗИ

139

била, да расправља то питање о разлици између моралних и правпих дужности, пошто њему није ни било места с обзиром на предмет и обим расправе, па се и разлагање нишчево о моралним и правним дужностима супружника има схватити тако, да је он хтео указати на специјалну природу супружанских дужности. Мисао његова дакле, била је несумњиво та, да између дужности, које проистичу из брака, и права и дужности, које постају другим уговорима, постоје разлике. Дужности супружника су махом такве природе, да се састоје у прибављању неке моралне користи другој страни, ма да ипак из породично правних односа потичу и дужности. које се састоје у прибављању материјалне користи. Разлика та повлачи за собом и разлику у санкцији, у случају неизвршења дужности. Сва права која проистичу из породичпо-правних односа, огарантована су тужбама; само се код оних права, која се састоје у прибављању неке моралне користи, у случају да буду повређена. не може лице, које своју дужност није испунило, натерати принудним путем помоћу власти на директно извршење обавезе, као што то може бити код обавеза које се састоје т с1апс1о или гп /апеп&о ; у овоме последњем случају под претпоставком да обавеза није уговорена гптгШ регзопае. Таквом лицу чије је право повређепо неиспуњењем дужности, коју је друго лице уговором (браком) било обавезано да изврши, може једино тражити накнаду штете и евентуално раскид уговора (развод брака). Мислимо, да је несумњиво, да и г. Аранђеловић овако схвата супружанске и остале дужности које проистичу из породично-правних односа, и да је једино услед омашке и незгодне стилизације изашло, као да он мисли, да у грађанском законику специјално у главама које говоре о породично-правним односима, има поред правних прописа и моралних прописа. Такав закључак доиста се може нзвести, ако се дословно тумачи излагање г. Аранђеловића (стр. 1—2) о разлици између дужности које проистичу из породично-правних односа, али је тај закључак погрешан. Одредбе нашег грађанског законика су прописи позитивног права, обавезни и снабдевени нарочитом санкцијом, а не прописи морала, чије се вршење само препоручује а не наређује. Брак је један правни посао, уговор, па су и његове последице правне природе; другим речима обавезе супружника, које постају закључењем брака, су правне обавезе. Из те околности што § 108. грађ. зако-