Бранич

140

Б Р А II II Ч

ника, који говори о дужностима суиружника, не садржи изречне одредбе о санкцији на сдучај њнхове повреде, не сме се извести, да су то прописи без санкције, да они налажу само моралне дужности, чије вршење или невршење зависи од слободне воље супруга и не повлачн за собом никакве правне последице. Такав закључак изводи се, понављамо, ако се не уочи тачно мисао г. Аранђеловића, а погрешност његова увиђа се, чим се прочита поменути параграф, јер су у њему побројане најважније дужностп супружанске, чије неиспунење евентуално представља основ за развод брака. Тако, у тој одредби грађ. законика говори се о верности супружника, заједничком животу, испуњавању брачних дужности и др. које све дужности, кад би биле без санкције, брак не бн био правна установа. Исто то важи и за дужност деце да поштују родитеље, јер и она је правна дужност, а не дужност моралне природе. То тврди и г. Аранђеловић на другом месту своје расправе (стр. 13), где вели, да кћи која не поштује своје родитеље и уда се против њихове воље, нема права да тражи мираз. Санкција права родитеља, да буду од деце поштовани, је као што видимо, врло озбиљна. 2. Говорећи о ираву девојака да захтевају мираз од својих родитеља — које им право није признато изречним законским прописима, али се из других одредаба и с обзиром на аустриски грађ. законик закључује. да оно несумњиво постоји и у нашем праву, а до таквог потпуно правилног закључка дошао је и поштовани писац ове расправе — писац је уживање тог права учинио зависним од околности, да ли се девојка удаје с допуштењем родитеља или не (§ 69 грађ. закопика). Овај последњи случај био би акт непоштовања родитеља, и давао би им право, да одрекну мираз, под претпоставком да су родитељи, по оцени суда, имали оправдана разлога противити се удаји своје кћери. Тако је ово питање расправљено у студији г. Аранђеловића. Међутим, по нашем. мишљењу, питање о праву родитеља да не даду мираз кћерима, које би се удале против њихове воље, мало је сложеније и не може се у сваком случају решити на исти начин. Потребно је чинити неке разлике, које су од важности за правплну расправу горњег питања. Три случаја могу се, наиме предвидети: I' Девојка још нема пуних 18 година; II Девојка има 18 год., али још није напунила 21 годину; и