Бранич

оцене ii прнкази

145

који своје мишљење вазда у законском оквиру изражава, измакне каква увреда величанства, има се према њему што блаже поступити. Јер његова намера у толико маха изражавана у прошлости даје доказа, да постоји врло мала опасност да ће он нову увреду величанства нанетп. Само та опасност треба да утиче на величину казне. Само та намера треба судију да определи. Ма колико да изгледа једнострана наука о антисбцијалној намери, она се ослања на ова три правила: 1. 0 покушају се у опште не води рачун; он се сматра као свршено дело. — 2. Поврат се има врло строго казнити. — 3. Ако учинилац дотле није био осуђиван, мора се испитати, какве је намере имао пре дела; без њих пма се сматрати за обичног злочинца. 1.

ОЈе Наадег РпесЈепбкопСегепг, уоп СћпзМст Меигег, Рго!. 1п АУигхђиг^. I. Вапс1: Баз Гпе(Зеп8гесМ с1ег Наа§ег КопГегепх. — Мипсћеп, 1905. 8сћл\ т е1гег. 391. стр. Дело, чпјп наслов горе исписасмо привукло је пажњу не само уских стручних кругова, већ и шнре публике нарочито последњих дана када се чине припреме за наставак велике дипломатске међународне конференције од 1899 год. У њему је брижљнва судија о целокупном публикованом матерпјалу радова хашке конференције, До сада су правници у погледу ове конференције били нскључиво упућени на званичне протоколе, који су хронолошким редом и непрегледно били штампани у једну књигу, као и иа оскудна саопштења појединих делегата на конференцији, од којнх су најважнија проф. Цорна из Боне од 1900 и оба америчка делегата Аж1ге\\' \^ћће-а у „Мемоарима", као и пок. Но118-а у његовом делу „Тће реасе сопЕегепсе а^ гће На^ие 1900. Мајрер је сав материјал, који је имао на расположењу прерадио тако, да се човеку чини, кад га чита, као да је на самој конференцији. У првој износи историју која је претходила конференцији и њен правни значај. Даље говори о ранијим општим и специјалннм споразумима о меднацнји и изборним судоВРАНИЧ 10