Бранич

Б Е Л Е Ш К Е

151

гог адвоката, да заступа тужиоца, чија је тужба на крају крајева одбачена. Тужилац Ф. В. коме је адвокат доцније иоказао пуномоћство, пропустио је доцније и рок за жалбу те је за изгубљену своју парницу учпнио напослетку одговорним самога адвоката, тражећи од гвега — тужбом — да му накнади 7314 круна. Првостеиени (земаљски) суд одбио је тужбу са разлога, да тужилац није претрпео никакву штету, што адвокат није лично предстао на рочиште, ма да се на то обвезао. Виши суд, коме се тужилац жалио против те одлуке потврдио је одлукупрвога суда, и ако налази да се д-р Фпнклер огрешио, што није учинио обавезу да лично на рочпшту пнтерпелише. Али адвокат норед свега тога није дужан да даје какву накнаду, јер од његовог непрестанка на рочишту није било штете за тужиоца, ношто га је други — судом одређени — адвокат заступао. Адвокати -браниоци у Русији — У француском часопису „ћа 6ггапс1е Кеуие" написао је један руски адвокат Леонов занимњив чланак о криминалним адвокатима у Русији, у коме се износе важније ствари са конферепције, коју је његов колега Сергије Андрејевски, члан адвокатског друштва у Петрограду држао на годишњој скупштини тога друштва. Андрејевски је у тој конференцији расправљао о судском говорништву нарочито о оном у крнминалним аферама, па попошто је истакао карактеристичне црте тога говорништва

У Русији упоређује форум руски са форумом француским. Криминални адвокати врше једно звање, које без сумње, њима прибавља популарност; али сама нрпрода тога звања излаже пх фаталности, на име да усвоје театралне инстинкте и позе. Ко томе попусти брзо падне у вулгарност и баналност, па отуда излази да његови говори имају нешто нзвештаченог у себи, што слаби ефекат и слушаоце растера. Руски су адвокати у опште, далеко од те мане а то ради душевног стања у коме се налази и руски народ, а такође и судије и поротници пред којпма се налази злочинац. Кривац се у Русији назива „несретник"; народ у њега вазда гледа са неким саучешћем и вазда га оправдава. Тешко је наћи у којој другој земљи та ко хуманитаран суд, тако близак животу, тако дубок што се тиче злочинчеве психологије, као што је то руски суд. То потпуно одговара ономе, што налазимо у књижевпости. У том погледу Андрејевски овако вели: „Поставши судским говорником, дошавши у додир у нашим поротним судовима са драмама реалнога жпвота, осетио сам, да и поротници и ја схваћамо све те драме онакО, како их схвата наша књижевност. С тога одлучих, да говорим поротницима баш онако, како наши књижевпици говоре публици, те сам нашао, да се дубока, искрена и истпнита средства наше књижевности могу и морају пренетн у судсии форум." Пошто је главнн основ криминалне одбране измирење прав-