Бранич

154

Б Р А Н И Ч

прерадом и субјектпвним преображајем материје, за новим погледом на свет, тежњу за једним монистичким сазнањем прилика и одношаја. Та тежња осећа се и у правној науци, тежња, да се поред оног права, које јесте које важи, нађе право, које треба да буде, које треба да важи, једном речн тачно право право. Чим је тај проблем постављен, долази питање: како ћемо наћи праву критику и које је мерило, по коме ћемо нетачно, неираво право да разликујемо од правог права? Тнпични су радови Штамлерови за то буђење иојма о праву у наше дане. Њему није било доста, као Еарлу Марксу да испитује струје економног и друштвеног живота у њиховој природној каузалној вези, да испитује њихову генезу и / развитак. Штамлер се у главном.ослања на Кантове социјалне идејале: на заједницу људи, који хоће да су слободни. У том схватању крије се дуализам посматрања стварности и посматрања вредности, генетично и нормативно носматрање, дилема између каузалног и теолошког посматрања, супротност између природне науке и науке која има циљ пред очима, између онога што јесте и онога, што треба да буде (8е1енс1е и 8ет8о11епс1е). Постојао је нарочити разлог, који ме је довео на ову тему. У немачком .царству не давно је образована једна комисија за реформу немачког казненог законика, у циљу прикупљања материјала на основу кога би се израдио нов пројекат закона. Задатак је те комисије да

сав постојећи казнено-правни материјал културних земаља компаративно прикупи и на основу те правне компарације треба да потеку предлози за измене у казненом законику немачке царевине, који данас важи. Том приликом нстакнуто је питање: где је мост од права које постоји до онога, које треба да буде ? Одговор на то питање налазимо у: појму развитка. Оно што треба да буде налази се тек у повоју у ономе што јесте. Приорптет за схватање и извођење појма развитка не налазимо у природној науци, већ у философији. Хердер н Хегел почели су с њпм, Савињи га је на историску правну подлогу изводио, а и напретци науке о језику, науке о вери и националне економије почивају на њему. Дарвин је тај појам у нарочитом облику применио на друштвену науку. Борбом за опстанак развија се човечји живот у заједници у све више потпуније организације. Социјолошко посматрање показује нам, да је целокупно људско друштвоч из низине у којој је у почетку било, пшло све на више, да ми свуда можемо налазити типичне степене развитка било од појединаца ка друштвеном животу, било од колективпстичког ка индивидуалистичком стању, било од трампа, па ка новцу и кредиту, било у развитку брака, својине, крнвичног права или грађанског поступка; свугде се јасно истичу појединп степени развитка. Према томе: право право може само тако бити, ако се