Бранич

Б Е Р Н В Р

Као предмет Сптеп тајезШлб важили су у почетку само величанство и сигурност римске државе и народа. 1 После пропасти републике додата је и личпост царева. 2 У доцнијем десиотском добу сматрани су као Сппппа тајезШлвчак злочини против великих чиновника. 3 Бех Г)и18ГЈ[и18 не задовољава се тиме, да појам Ситеп-а тајез^аПз 4 примени на кривце. Он оглашава и саму мисао и вољу исто тако за кажњиву као и дело, Он се усуђује да изговори, да невина деца злочинца, чије је дело управљено против величанства, треба да претрпе управо исту казну као и кривац отац, и оглашава као акт особите царске милости, кад се цар тиме задовољи да овим невинима одузме сву имовину, право наслеђа, способност да постану чиновници, да их одржи у сталној бедгт и невољи, да с њима у опште тако поступа, да овима смрт изгледа као утеха, а живот стална смртна казна. 5 1 Прхап, Б. 1. § 1. Б. ћ. 1 (X е. а<Ј 1е§. Ји1. тај. 48, 4): „Мајев(;а(д8 аикет сптеп Шис1 ез!;, ^иос! аДуегвиа рори1ит Котапит уе1 а<1уегзи8 весип(;а1;ет ејив сотШИиг". 2 \Уе18ке, стр. 40 сл. Б. 11 Б. ћ. 4.: „ћовиИ ашто асЈуегзиз гетрићћсат уе1 ргтс1рет аттакиз." § 3. Јпз(;. с!е рићИсЈв јисИсив (4, 18). 3 У 1 ј. 5. Со<1 ћ. (;. наведенп су као такви чпновници велики саветници цареви, офицпри, такође сенатори. Упореди прпм. 5. 4 1 ј . 5. Сос1. ас1. 1е§. Ји1. тај. (9, 8.) 5 „Отвдшз сит тИШћиа, уе1 рпуаИв, уе1 ћагћапа 8се1ва4ат Шеп!; {асУопет, аик СасИошк 1р8шз зибсерегК; засгатеп(;ит, уе1 с!ес1еп(;: <1е песе еИат \ г шгит Шиз1г1ит, ди! сопвПНз е(; соиз1зкопо иоз(;го 1п(;ег8Ш1(;, бепа(;огит еИат (пат е(; 1рз1 рагз согропзпозМзип!), уе1сијизПће(, роз(гето, дш иоМз тШ(;а(;, со^ИауегИ; (еадет ешт зеуегНа^е \ г о1ип(;а4ет зсе1епз, диа еИесћии, рипт јига Уо1иегип(;): 1рзе диМет, и(;ро(;е тајезкаНз геиз, §'1асИо {епа(;иг. ћошз ејив отп1ћиз Изсо по8(;го ас!сИс(;13. § 1: РНИ уего ејиз, ^тћиз уЛат 1трега(;оиа 1ет(;а(;е сопсесИтиз (ра(;егпо ешт с1ећегеп(; репге ЗиррИсш) а та(;егпа уе1 агК;а, опшшт еИат ргохипогит ћеге<И(;а(;е ас зиссеззгопе ћаћеапШг аИет; (;ез(,атеп(;18 аИогпт тт1 сартт; зш(; регре(;ио е§еп(;ез е(, раирегез; 1Тат1а еоз ра(;егпа зетрег сот1(;е(;иг; е<1 пиПоз ргогзиз ћоиогез, а<1 ии11а басгатеп(;а регуетап!: зш(; роз(;гето 1а1е§, и(; ћ1з, регре!иа едез1а(;е зогс1еп(;1ћиб, бП; е(; тогб зо1а(;тт е(; уКа зиррћстт". У овом стилу гласи наређење даље, само са нешто повољнијим одредбама о кћерпма. § 6 Њт. додаје још ово: „Јс1 дио<1 <1е ргаесИсЦз еогитдие ШНз сауттб, еИат <3е ба(;е11Шћиб, сопзсћб ас. питзМз Шпз^ие еогиш(!) б!тШ зеуеп(;а(;е сепзетиз." Ипакод истих царева Аркадија и Хонорија постоји закоп, коме има да се захвали за благи Г,. ип Сос1. 81 ди1з 1трега(;ог1 та1есћ'хеп(; којп је издан само неколико година доцније (397). — За речи: „еас1ет зеуеп(;а(е уоћш(;а(;ет ^иа еИес(;ит" може се у осталом упоредити \\ т е18ке стр. 67 и 2асћапа", у А гс М у <1ез Кг. од 1838 стр. 358; такође в«ћ МаШтеиз, с1е спт<1а Ић. 48. Б1§. Ш. 2 сар. 3. по, 4.