Бранич

32

В Е Р Н Е р

ГГЕТИ ОДЕ^ЉА^ ЗУ10ЧИНИ И ПРЕСТУПИ, КОЈИ СЕ ОДНОСЕ НА ВРШЕЊЕ ЈАВНИХ ГРАЂАНСКИХ ПРАВА. (казн. зак. §§ 105—109)

Од конституционалног доба налазе се у немачким законицима појединачне одредбе кажњивих радња, које су извршене у погледу изборног права 1 . Потпуније су одредбе француског казненог законпка, чл. 109—113 о Сптез е^ БеШз ге1а!1 !8 а 1' ехегс1се с1е сХгох^з стдиее. Овима је пришао пруски казнени законик (§§ 84—86), коме је опет пришао казнени законик. Овај обухвата, као и пруски, под натписом „Злочини и преступи, који се односе на вршење јавних грађанских права" у 5. одељку: 1. радње, које су извршене против коморе (скупштине) или појединих чланова скупштинских (§§ 105—106) и 2. кажљиве радње, које се односе на јавно изборно и гласачко право (§§ 107—109). Али је он проширио своје одредбе на сенат и грађанство слободних вароши, не мање на законодавна тела царства и савезних држава. Тако је он дошао до следећих пет закона. 1. Предузеће (т. ј. покушај и свршено дело), које иде на то, да се сенат или грађанство једне од слободних вароши, једпа законодавна скупштина царства или једне савезне државе а) растури (физичком или психичком прпнудом да се разагна); или б) да се примора да донесе или пропусти донети извесне одлуке; или в) да чланове из истих насилно удаљи: кажњава се робијом ила заточењем не испод 5 година (§ 105); робијом само при постојању нечасне намере (§ 20); при постојању ублажавних околности заточење од 1—10 год. 2. Спречавање једног члана или напред означених скупштина силом или претњом каквом кажњивом радњом (злочином, п])еступом, иступом) а) да оде на место скупштине (да би учестворао на скупштини) или 1 Саксонски, 1838. чд. 169. Виртембершки, 160. 152. Дармштатски, 202. Баденски 711, Тириншкп 159, Саксонски, 1855, чл. 203. Баварски, 1861, чл. 151—153. угледао се на Сос1е репа1, али је ппак знатно промењен.