Бранич

Б Е Р Н Е Р

равнат, према принципу територијалности, владалад места становања. На регенте се не односе ови прописи, као што у опште казнени законик регенте не ставља на исто место са владаоцима, већ са члановима владалачких фамилија (§§ 9&, 97, 100). Ас1 б. Што се тиче државне области, није потребно, да је напад управљен на целину исте. Одвајање једног дела од државне области такође је велеиздаја. 1 Према казненом законику може злочин да се појави у двојакој форми у погледу области, према томе да ли је управљен: а) да се савезнаобласту целини или делимице насилно споји са „туђом" државом, или да се један део исте одвоји од целине, нли б) да се област једне савезне државе у целини или делимице насилно споји са „другом савезном државом", или да се један део од исте одвоји од целине (казн. зак. § 81 3 и 4). А(1 в. У погледу државног устава важи исто, било да су права владарева или права поданика нанаднута. Није даље потребно, да се пшло на промену целог устава, већ је довољно да сг хтела промена једног дела устава. Казнени законик именује једно поред другог: а) устав немачког царства, б) устав савезне државе, такође ред наслеђа који у истој постоји. Пошто уставни ред наслеђа чини сам део устава, то није било потребно особито га именовати. 2 Ас1 б. и в. Услед савезног закључка од 18 авг. 1836. требало би да се усвоји постојање велеиздаје и код напада на област и устав старог немачког савеза. Исто проширење појма велеиздаје у погледу напада на Севернп Немачкн Савез намеравали су чл. 74. и 75. устава овог савеза, који су по-

1 Велеиздаја се овде разликује од издајства отаџбнне намером, која код велеиздаје мора да је управљена на одвајање једног дела од државне области. Тј. 10. Б. ас1 1е§. Ји1. тај.: „Сијиз оре, сопзШо, <1о1о та1о ргоутсја уе1 стказ ћовШтз ргогШа ев1".

2 Казн. зак. § 81 Л'» 2. Поједини законици ограничавају појам велеиздаје на нападе против битних саставних делова устава. Али и ту, где законик, као пруски и немачки, говори просто о нападима на устав, тумачење ће да ограничи појам на битне саставе делове. Свакојако да ово није без опасностп, јер лпшава устав безусловне казнене заштите. а особпто, што разним судијама, према разноликости њиховог политичког становништва, најразличпије одредбе устава пзгледају битне или не битне, као што сваки ансолутист држи за ненотребне и излишне законе о заштити народне слободе и сваки републпканац паређења о владалачким правима монарховим.