Бранич

260

Б Р А II II Ч

понова код суда упише п за тај упис прописаиу таксу плати; у противном случају губн право на жиг." Прва половина овога члана је јасна и разумљива; можемо само додати, да се упис може обновити више пута. Друга половина пак је непотпуна. На првом месту не вели се, да ли је потребно испунити све формалности, које се захтевају при првом уиису, или је довољно само јавити, усмено у виду саслушања, или писмено, нарочитом изјавом, да се има намера задржати жиговно ираво и за других десет година. Ипак, из речи „ако се понова код суда уппше" (чл. 15.) изводимо, да је иста процедура при поновном упису, као и при првом. Непотпуност члана 15. огледа се и у томе, што није одређено, у ком року има да се обнови упис. Дословце тумачећи одредбу чл. 15. долазимо до закључка, да се то може учинитн само „по истеку овога рока." Међутим, свеза и, која се налази пред речима „по истеку овога рока" као да указује, да је законодавац био мишљења, да упис треба обновити пре него што прођу десет година, али је одмах додао, да то може бити „и по истеку овога рока." Ми мислимо, да одредбу чл. 15. треба тумачити у том смислу, да упис треба обновити пре но што прођу десет година. После тог рока упис се може обновити само под условом, да нико није прибавио жиг. право на истом знаку. Немачко право (§ 4.) има врло практичну одредбу, да се један жиг, чија је важност престала, може узети понова за жиг од стране трећих лица, за исте или сличне нроизводе, тек по истеку две године. Ово је учињено у интересу саобраћаја, да би се спречила конфузија и мешање производа.

(Наставпће се)