Бранич
'262
Б Р А Н И Ч
рима паде влада и њена странка. Опструкциона партија дође на крму државну п први јој посао би да поништи председников поступак и одлуку о Данијеловом предлогу. 1 Овим искуствима питање о "опструкцији није се ни мало примакло своме принципијелном решењу. И после као и пре тога отворено је питање: је ли опструкција законито борбено средство, сме ли се опструирати, и ако не, како се може доскочити опструкцији? До садје ово питање расматрано с политичког гледишта, али оно није, тачно постављено, политичко већ правно питање. Покушаћемо у овоме што долази да га формулишемо као такво, да га расветлимо и ако буде могуће решимо. I Правна суштина опструкције. Израз „опструкција" скован је у последњим деценијама за парламентарну опструкцнју. Али је лако, и за сазнање правне суштине опструкције важно, уверити се, да се правна суштина, коју означавамо овим именом, не дешава само у парламенту. Назвали је опструкцијом или макако друкчије: свуда, где се води дебата у циљу да се на основу ње донесе извесна одлука, може се деситн да неко врши право говора и постављања предлога у намери да одложи или коначно осујети крај дебате, а с тим п доношење одлуке. У том је погледу безначајно да ли се дебата води у политичком смеру (парламент, окружне и општинске скупштине), друштвеном (добротворни скупови), научном (академије, научни скупови), професионалном (главна скупштина каквог акционарског друштва) или у ма ком другом смеру. Безначајно је и то, да ли у дебати учествује стална већина лица (корпорација, удружење) или орган такве већине (управа каквог удружења, судијски колегијум) или ас1 ћос сазвани већи број лица (народни збор, весело друштво). Не мења ни то ствар, да ли приређују опструкцију много или мало лица, организоване странке или случајно удружена заинтересована лица. Па чак је без интереса и то, да ли опструкцију приређује мањина или већина. Јер и ако се у већини случајева 1 Врло прегледна псторија опструкција последњих деценија (Енглеска, Северна Америка, Аустрпја, Угарска, Велгија, Грчка, Немачка, Нталија, Француска, Шнанија, Португалија, Румунија, Чили) има у: МС188011, Се Гоћ&1;гисМоп рагТатеп^аЈге (Моп1аиђап, 1902).