Бранич

ПРАВНА ТЕОРПЈА 0 ОПСТРУКЦИЈИ

271

доњег суседа, мора бити иагнат да пристане на то поновно подизање; „то истина", каже правник „није нигде у праву изречено, али то тражи правица" (I). 39, 3, 1 2 § 5). То је дакле мисао о правној злоупотреби, какву су створили римски правници и модерна је права примила од Римљана и даље развила. Правно је средство за практично реализовање ове мисли сваком правнику позната ехсерИо (1о1Јз ^епегаИз. Сам тај принцип формулисан је у немачком грађанском праву у § 226. овако: „Вршење права није допуштено, кад му је само циљ оштета другога." Ако применимо овај принцип на правну суштину опструкције, питам: Кад неко хоће да врши своје право говора не у циљу, у коме му је дато, наиме, да изведе на чистину и олакша доношење решења о питањима, која су у дискусији, већ искључиво у циљу да друге спречава у њиховом праву, чије им вршење онемогућава, зар није поступпо против забране емулације? Не бојим се приговора, да се забрана емулацнје тиче само намерне повреде приватних права, док је право дебате оних, који су повређени опструкцијом, јавноправне природе. јер прво овај приговор не може се тицати таквих дебата, које нису јавне природе, као нпр. дебате приватноправннх удружења и тела, нпр. каквог акционарског друштва. Право учасника на таквим скуповима да говоре, подносе предлоге и да гласају није у овим случајевима приватноправне прпроде, већ служи искључиво приватним интересима учасника. Дакле, овде немамо посла с јавним већ с приватним правима. Али п тамо, где је реч о јавноправним скуповима, као нпр. у парламенту или у седницама каквог корпоративног суда. мора опстати наше тврђење, па чак п много одлучније. Јер ако је обмана забрањена тамо, где вређа само право приватне етране, колико пре. мора бити забрањена тамо, где вређа њену супротну партију не само у њеном праву, већје снречава у вршењу једне јавноправне обвезе! Опште је прнзнато, да се забрана обмане, и ако је наука о нриватном праву прво сазнала и развила њену садржину, не ограничава у својој примени само на поље прнватног права, већ мора наћи примене и у вршењу јавних права принцип, да нико не сме своје формално право злоупотребити на осујећење туђих права или интереса, или, како то каже римски прав-