Бранич

б е л е ш к е

285

јо велика и нечувена неправда. Ако је потреба правосуђа, ако је будућност државна захтевала таку безобзирну меру, онда је адвокатима за величину Пруске много учипила. Истом наредбом којом је пзвршен тај страховит удар од 1713. год. краљ је пруски тада наредио, да „адвокати морају носити ирно одвло и имати огртач до колена, а прокуратори црн капут без огртача и да власти морају назпти, ако би у томе било каквих злоупотреба. Та наредба за тадашње доба није била ништа особито. Наредба како ће ко носити одело, издаване су тада врло често, нарочито да црно одело имају носити научници, чиновници, адвокати итд. Па ипак морало се претпоставити, да ће ношење тога одела наићи на отпор иначе се не може објасппти комична претња с несразмерном казном, ко буде противно цоступио, да га чека — робија! Тадашњи мпнистар правде Бертолди, који је издао наредбу од 5. августа 1713. год. брапио се доцније од напада да је тако одело код многих судова већ у употреби. Шта внше 1714. год. изишао је у Магдебургу под насловом „А<1уоса (;и8 раШо 8е\чсо уевИ1118"" један по форми званичан спис, у коме је објашњен значај огртача на тај начин, што ће Он очистити из адвокатског реда недостојне елементе. Адвокатура сматрала се као племенит позив и за то је огртач требао бити од црне свиле, ма да се то по закону није изрично тражило. Црна боја означавала је пепромепљивост и чврстину, која се од једног адвоката захтевала. Поред огртача адвокати су морали да носе и мач. Поред свега тога, такво одело наишло је тада на необјашњиву опозицију. Да ли су они тако мало ценили сво! позив те су се стидели да носе знаке његове? 0 томе нас Хини у „Ас(;а ВогиззГса" VI. 1. стр. 211, из-

вештава, наводећи штаје краљ рекао о циљу те ношње: „датИ тап (Ие брЉћиЈеп зсћогг уоп \уеИет егкеппеп ип(1 81сћ уог Шпеп МНеп коппе" („да би се лупежи из далека могли познати и од њпх се могли чуватп"). Чим је та реч пала, морала је п у јавност продрети. Адвокати морали су тада решпти, да се одупру тој паредби, а то је опет натерало краља, да пропише строге казне. И за читав век од тада одело и црни огртачједнога адвоката сматрао се за сраман знак. Борба је отпочела и адвокати су све једнако проналазили нове начине да се извуку испод наредбе, која у осталом није била ни јасна. У њој није било речено, да ли ће адвокати носити огртач и на улици и на путу. Нове наредбе од 19. новембра 1714. и 14. јануара 1715. п то су прописале. Неки су адвокати гледали да избегну наредбу на' тај начип, што су преко руке носили огртач, али им је и то доцннје забрањено. Едиктом од 17. априла 1715. год. изричпо је наређено да п асЈуосаИ сипае (варошкп зшсИа) морају огртаче носити. Једне берлинске новине од 2. јуна 1714. пишу, да су се жене гадиле тпх огртача и неки су се адвокати морали чак одрећи и свога позива, само, да би се могли оженити. Соесеји пише 1737. г. да због огртача и нема више солидних адвоката и тек тада краљ је допустио само честитим адвокатпма, да уз накнаду од 2000 талира у корист рекрутске касе могу п не носпти огртач. Али је за то требала п нарочита краљева дозвола. Поред свега тога огртач је п даље под Фридрихом II задржан и само су појединци и то врло ретко 1748. год. ослобођени ношења одела огртача. Прилпком велике судске реформе од 1780. год. није било впше ни речи о огртачу. *