Бранич

КАЗНЕНО ПРАВО

45

ПРВА ГЛАВА П о в р е д а к у К н о г м и р а (казн. зак. §§ 123—124.) Озепђгиддеп, с1ег Наи8Ме<1еп. Ег1ап§еп, 1857. Исти, А1аташзс11е8 8ћ'а1гесМ, §§ 147—151. Јоћп, у Холцендорфовом Напс1ђисћ-и св. 3. стр. 153. Велика литература код Тегсћтап- а у Холценд. КесћШехИгоп уосе Наив1г1ес1епз1)гисћ, Нтзсћпег , Беи^бсћев 8№аћ'есћ(;, св. II. (1884) стр. 144. ВигсИпд, ОгшкЈпзз, II. (1896) § 129. Сула је дао тужбу за увреду из 1ех-а СогпеПа с1е шјиШ8 против онога, ко насилно продре у нечију кућу. 1 Насилно изгоњење другог из његове куће или опкољавање исте, могло је бити кажњено код Римљана као Спшеп \П8. 2 Немачко право налазило је још од пре у узнемиривању каквог човека у његовој кући повреду једног особеног мира. Као особито кажњива важила је повреда мира у владалачким замковима и градовима. У Каролини није поменута повреда кућног мира, али га је ипак пракса општег права кажњавала по обичајном праву. Кућни мир треба да заштити не само личну слободу, већ цео кућевни живот. Он се не да у свима својим формама схватити као чисто приватни деликат и немачки законодавац не заслужује услед тога покуду, штогаје он ставио заједно са другим повредама мира. Казнени законик разликује просту и опасну повреду кућног мнра. I. Проста повреда кућног мира (§ 123). Повреда кућног мира и узнемиравање у државини не смеју се помешати, ако неће да се уништи карактер прве. Просту повреду кућног мира врши 1) како онај, ко или противзаконо продре у стан, пословне просторе или у имање другога,коме је^загарантован кућни мир, или против опомене^ да се одатле удаљи без овлашћења у истима остане, тако 2) и онај, ко у затворене просторе, који су намењени јавној служби 1 1 ј . 5 рг. Б. «Је шјишв е1 1ато81з ИћеШз (47, 10): Еех ћа^ие СогпеИа ех 1пђиб саибвјв ЛеДћ ас1 :1опет. ^пос! дтз ри1ба(;иб, \ г егћа1ибуе, «1отизуе ејиз VI т (;г01 <;а бћ.

2 Раи11. У. 23, 3. I,. 5. В. Б. 3. § 6. 0. а<Ј. 1е§. Ји1. с!е VI риђћса (48. 6) — СЈс. рго с1ото 41: „ОтД ев1; запсМиб, дин! отт гећ^шпе т1пи0и8 г ^иат с!отиб ишивсијив^ие стит."