Бранич

50

Б Е Р Н Е Р

ТРЕЋА ГЛАВА Цовреда јавног жира претњол каквии опште опасним злочинствоа (казн. зак. § 126) Преступником овога дела (ЕапЉшп^ег) звао се у опште онај, ко после учпњене претње каквог насилног злочина (на пр. приватног рата, разбојништва, паљевине) оде на место, где има опасности, да ће дело бити и извршено (на пр. на место где се бави каква разбојничка дружина). Законска казна била је смртна казна мачем, Р. 0. 0. чл. 128. У новијим законицима налазе се слични казнени закони против претње особито опасних 'злочина, који су подесни, да изазову неспокојство и бригу у грађанском друштву, особито против претње паљевином и поплавом, али поред тога такође и против претње убиством или разбојништвом. Казнени законик кажњава најзад у § 126 онога, ко вређа јавни мир претњом извесног опште опасног „злочина" (одељак 27), затвором до једне године. Ова одредба о повреди јавног мира претњом опште опасног злочина допуњена је и ограничена наређењем § 241 „0 претњи другоме." 1. Карактер кажњиве радње не постоји ниу §241 ни у § 126. у извршењу ма каквог насиља, већуправо у претњи, која реметп мир. Није ниуколико потребно да ова претња садржи намеру извршења. Свакојако да би она претња била најозбиљнија, после које би било извршено дело, којим се претило; али таква претња не би се више ценила као поремећај мира, већ би, као примерна радња, прешла у извршење. Ко озбиљно мисли, да извршн дело, обично предузима исто, а не прети, а прети често само с тога, да би на узнемирености (нарушеном мпру) другога ужпвао. 2. За разлику од крпвичног дела претње другом захтева ово дело не само отиту опасност злочина, којим се ирети, већ и нарушење јавног мира т. ј. узнемирење једног круга личности, као последицу претње. Где нема ове последице, ту 1882. Саучесници једне гомиле морају бити свесни тога, да може доћи до насиља. Појам гомиле људи у § 125. одређује се према времену, месту п приликама случаја и не може се огранпчити на неизбројну гомилу: Ц. С. од 23. окт. 1883.