Бранич

КАЗНЕНО ПРАВО

49

ним претпоставкама, примила су у нешто промењеној форми готово сви новији законици. 1 По казненом законику под повредом општег мира разумеју се насиља, која је извршила једна гомила јавно скупљених људи с удруженом снагом према личностима или стварима. Ова насиља морају уираво бити извршена удруженом снагом, од више лица, али није потребно од свих лица. 2 Слика овог деликта најјаснија је, ако се повреда општег мира стави између опасне повреде кућног мира (§ 124) и побуне (§ 116). Из упоређења ова три кривична дела видимо ово: 1. Као код опасне повреде кућног мира, тако исто код повреде општег мира говор је само о јавно скупљеној гомили људи, и о таквим насиљима, која су управљена против личности и према стварима; али код опасне повреде кућног мира могу ова насиља бити само намеравана, тако да је деликат свршен са моментом продирања; но ако је насиље у ствари извргиено , онда се овај деликат претвара у повреду општег мира. Опасна повреда кућног мира ограничава се даље на просторе са огарантованим миром, док новреда општег мира може бити учињена од јавно скупљене гомиле људи у просторима сваке врсте. 3 2. Повреда општег мира управљена је против мира, побуна против јавне власти. Но као што опасна повреда кућног мира с једне стране лако прелази у повреду општег мира, тако повреда општег мира с друге стране лако прелази у побуну, ако управна власт предузме кораке ради заштите личности и својине, и повредиоци општег мира јој противстану. Закон кажњава: а) саучеснике тако скупљене гомиле затвором најмање 3 месеца; б) коловође извршиоце насиља против личности, пљачкаше, рушиоце, робијом до 10 година, е\'еп1. полицијски надзор, — при постојању ублажавних околности најмање 6 месеци. 4 1 ВсћгоагГге, Цапс! шк! НаизМескгшћгисћ, у АгсЈпу <1ег Кг. 1842. стр. 541. Исти, Коттеп1аг, к § 125. и тамо наведени спиеи. 2 Царевински Суд од 6. марта 1890. 3 Царевински Суд од 12 марта 1889. 4 За иостојање дела повреде општег мира не захтева се, да ствари, на којима је насиље извршено, буду оштећене: Царевипски Суд од 2. II. БЕРНЕР КАЗНЕНО ПРАВО 4