Бранич

КАЗНЕНО ПРАВО

не стоје више од како постоји закон о грађанском судском поступку (С. Р. 0. §§ 730, 709, 810, 817. Упор. С. Р. 0. од 1898. §§ 829, 804, 930. 938). Тражбине се не „уништавају", оне могу само престати. 1 2. Ствари морају бити узапћене од надлежне власти Вршење пописа од стране приватних без вредности је исто тако као и узапћење од ненадлежне власти. Али вршење пописа од стране приватних ужива често казнену заштиту по особеним законима, 2 и вршење пописа у корист приватних стоји под казненом заштитом нашег законика. Надлежност мора за конкретни случај бити месна и стварна; општа надлежност није довољна: један чувар пољских имања не може путовати кроз целу земљу п свуда компетентно узимати ствари у попис." 3. Узапћење мора бити извршено у форми забране или иописа. Потребне претпоставке забране или пописа морају бити испуњене тако да је њихов правни карактер очуван. Под „забраном" се разуме овде не само изрично судски одобрена забрана § 93 крив. суд. пост., у супротности простом примању на чување, већ је треба узети у ширем смислу. 3 4. Повреда узанћења састоји се у томе, што се ствари намерно т. ј. са знањем да се уништава запт, сасвим или делимице узимају из запта. Без утицаја је начин, на који је ово извршено. С моментом узимања дело је свршено; није потребно, да је наступила каква штета.

ЈВДАНАЕСТА ГЛАВА Неистинита оиравдања сведока^ поротиика, народиих судија нешовитих судова, вештака (казн. зак. § 138) Ко је као сведок, поротник или народни суднја мешовитог суда позван па наводи какав неистинит факат за оправдање недоласка, кажњава се — по § 138 — затвором до 2 ме1 Међу разноликим одлукама Царевинског Суда најпростије и најубедљивије је образложена одлука од 8. дец. 1881: „Тражбине не долазе под појам ствари, означених у § 137." Међутим посто.је многобројне присталиде пруске траднције; в. ОШгаизеп 1897. к. § 137. Упор. ^узготггзШ (МсИ АгсМт, св . 36. (1888) стр. 1. 2 Упор. Ргеизз. Ре1с1-шк1 РогзђроИгеЈ&еге^г, 17. 3 Волуе стр. 377. ОррепћоН', 1896, к. 137.