Бранич

ПРИБАВЉАЊЕ СТВАРНИХ СЛУЖБЕНОСТИ

42 б

туђег присвајања ништа не чпни." На основу тога, пошто ниједном одредбом законском није обратно наређено, држимо да се по нашем праву стварне службености могу изгубити услед неупотребе за 24 године, а разлог зашто то није и нзрично утврђено, морамо тражити у оним околностима и ириликама, у којима се наш грађански закон рађен. 1 Према томе § 398. дајемо значај само једног случаја губитка службености услед неупотребе, а остале случајеве морамо расправити по § 930, а. 31. — За губитак службености по § 938, траже се ови услови: да се господар послужног добра противи вршењу права службености и да титулар то право не врши за три године. Ас1 1. Противљење од стране сопственика манифестује његову вољу, да се његова ствар ослободи бремена службености, да дакле својој ствари поврати НђегЂаз ге1. Ако то он буде урадио а овлашћени се својим правом не буде користио за три године, службеност се гаси. Радње сопственика послужног добра управљене на то воде узукапији ИћеПаИз. Из овога следује, да је наш законодавац усвојио ту инстптуцију преко аустријског из римског права. Но ипак има разлике између наше и аустријске с једне стране и римске институције с друге стране. У римском праву изисарш 1Љег1аН8 могла се употребитп само код службености, где 1Љег1а8 т носи једно видљиво обележје или обратно, где се службеност може видети •—- код видљивих службености; међутим у аустријском и нашем праву она има примене код свију службености с тога што није потребно, да се противљење праву службености састоји у једном позитивном облику, који ће се видети у ствари. По нашем и аустријском праву 2 противљење може бити делом и речима. Законодавац је одредио само садржај воље а не и форму, у којој се она мора манифестовати, па се с тога сопственик може противити радњама или изјавом- своје воље.

1 Познато је, да је наш грађанскп законик непотпун п нетачан превод аустријеког грађанског закона. Непотпуности његове, о којима је у нашој правној литератури било не један пут речи, а које дају повода многим спорним питањима, по нашем мишљењу не могу бити разлог, да се образује примена система аустријског права, кад су у питању начела у ошнте усвојена у правној теорији п законодавствима.

2 ЗИЉепгаисћ, ор. с. 8. 832.