Бранич

ОДГОВОРНОСТ БИЉЕЖНИКА ЗА СВОЈЕ ПОГРЈЕШКЕ

У Аустријн постоји једна правиа установа, које, чини ми се, нема у Србији. Код нас је давно установљен ред ћкр. бпљежника. Они су, као правници, пошто су одговорили свим законским захтјевима, овлаштени, да странкама састављају уговоре, погодбе, изјаве, признанице, тестаменте и др. Сви ти биљежнпчки списи, ако су састављени ио законским прописима, имају спагу, као да су састављени у суду. Биљежници за свој труд добију законом утврђену награду непосредно од странака. Они су неплаћени државни чиновници. Именује их министар правде. Без именовања не могу радити, нити се могу селити, куда хоће. Са именовањем одређено им је и мјесто, у коме могу радити. Ако хотимице или из незнања нанесу штету странци, одговорни су за то. По § §. 70—76. биљежничкога реда (закон од 25. јула 1871., Лист Држ. Зак., бр. 75.) биљежници могу састављати и тестаменте. Биљежнички тестаменат има једнаку снагу, као и судски, ако је састављен по законским прописима. Осим општих одредаба грађанског законика, биљежнички тестаменат морају чути и саставити два биљежника или једст биљежник и два способна свједока. 0 тестаменту мора се саставитн записник, који потписују сви присутни. Биљежник чува тестаменат до смрти тестатора. Кад тестатор умре, тестаменат треба предати у суд, који за тим ради шта му закон одређује. Наш грађански законик у § §. 591—597. тачно казује,