Бранич

430

Б Р А Н И Ч

на његовој земљи и даље предузима неке радње на која више нема права. С друге стране он сам ннје дужан, да се уздржава и даље од радње на својој земљи, које као сопственик може да предузима, а које раније, док је постојало право службености, није могао вршити. Ако би посесор повласног добра и даље покушавао, да употребљава право службености, које је застарело, господар послужног добра могао би против њега подићи ш^егсИсШт геИпепДае розбебвшшз. И обратно ако би сопственпк повласног добра противу господара послужног добра подигао тужбу, што му овај не поштује право службеностн, овој би се тужби могао истаћи приговор: да се право службености угасило путем застарелости услед неупотребе (ехсерМо ^ешропв). Сем тога овај губптак службености даје право сопственпку послужног добра, да службеност избрише из баштинских књнга, ако је она тамо уведена (§ 947). У томе погледу друго је дојство исписа из баштинских књига према трећим лицима. Господар послужног добра може својом тужбом изазвати спор у коме ће се само констатовати да је право службености угашено. Таква судска пресуда биће меродавна за будуће односе парничара, али неће имати нпкакво дејство према трећим лицима, ако није њена садржина заведена у баштинске књиге. Према томе, ако је службеност заведена у баштинсте књиге, па господар послужног добра не би захтевао њен испис, он не би могао пстаћи приговор савесном носледнику сопствеинка повласног добра, па ма купио добро пошто је службеност већ била угашена. Ово је јасно одређено одредбом § 948, ко.ји гласи: „Но право, које се застарелошћу добија не може ономе на штету служити, који је ослањајући се на књиге баштинско добро какво слободно од сваке- обвезе и бремена себи прибавио." Ова се одредба односн на узукапију, но ми држимо, да се она мора примепити и у обратном случају, кад се неко право губи. 1 Јован Лопчарић докторанд права 1 Ово је поеледица припципа, да се начин за прибављање и губитак права на непокретпим стварима састојп у упису и испису из баштинских књига. Код хипотеке и својипе тај је принцпп потпуно усвојен (§ § 292, 326, решење од 16. априла и 13. јула 1850 год. 1 уредба о интабулацији од 1. јануара 1855 год.). У аустријском праву: §§ 350, 469 и 1500. Губитак службеностп нма дејства само ш1ег рагкез, докле се год службеност не испише из баштинских књига. 81иђепгаисћ, ор. с. 8. 845. О испису из баштпнскпк књига п тужби о томе в. § § 69 и 71 аустријског АН^ететев ОгипсПшсћЈЈеге^ез од 25. јула 1871 године.