Бранич

ПРИБАВЉАЊЕ СТВАРНИХ СЛУЖБЕНОСТИ

429

Код случаја изисарјо ИћегШаз застарелост од три године тече од тренутка, када је титулар права сазнао за противљење од стране сопственика, јер све до тога момента он није знао, да његовом праву прети опасност и да га треба штитити, но и тада застарелост почиње тећп од прве могућности, да се право употреби, ако су у иптању днсконтинуелне службеностп. 1 Застарелост се прекида сваким актом, који је управљен на то, да се службеност врши. Ово не мора вршити сам тнтулар права службености, но могу вршити и друга лица. Главно 1е само, да се радња врши у име његово. 36. — Нема места застарелости, ако је у питању г ^'битак права оних лица, која су изван отаџбине с тога што се налазе у роиству, било с тога што се с других разлога не могу вратити у отаџбпну. Застарелост не тече за све време док трају узроци који су изазвали њено обустављање (§. 933). Тако исто овде имају добити иримене и одредбе § § 942, 943, и 944. грађ. зак. о којима је било речи приликом излагања прибављања службености путем узукапије. 2 37. —• Дејство губитка службености услед неупотребе састоји се у томе што сопственик послужпог добра ослобођава своју земљу од бремена, које је постојало на њему услед службености. Према томе он више није дужан, да мпрно посматра господара земље, коме је право службености угашено, како 1 Овако је и у ауетрпјском праву. бћЛепгаисћ, ор. С. 8. 821. У француском праву спорно је ово пптање: може ли титулар права служоеностп изгубити своје право услед неупотребе за 30 година, кад није ни знао, да на полужној земљи постоји то право у његову корист? У јуриспруденцпји превлађује мишљење, протпвно старом француском праву, да господар послужне земље не може истаћи приговор, да је право застарело. ^асапИпепе, ор. еИ. р. 987. Ово мпшљење, за које сматрамо, да је тачно, слаже се са горе наведенпм о почетку застарелостп код изисарш ИћегкаМз. Такво мишљење влада п у аустријском праву у погледу застарелости тужбе. ВиЉепгаисћ, ор. с. 3. 815.

2 У француском праву (аг1. 709. С. С) Застарелост не може тећи ни онда кад право службености припада впше лицима, па једно од њпх врши своје право. Тим самим сачувана је службепост п за остале смесничаре. Тако исто (агк. 710.) ако међу смесничарима има лица, против којих застарелост не може тећи (нпр. малољетнпци п т. д.) Застарелост не може тећп пи против осталих. БасапНиепе, ор. с. р. 988. Мислимо, да би се ове одредбе могле потпуно применитп и у нашем праву.