Бранич

454

Б Р А Н И Ч

исправи, којом се констатује и главна обавеза. У том случају, лице које се обавезује као јемац, дужно је, на основу §. 192. став V Г. С. П. својеручно написати ове речи: „за горњи дуг у суми Н. Н." или „за горњу обавезу јемчим" и потписати се. Тај пропис важи за јемце не само при облигацијама, код којих је садржина обавезе давање пзвесне суме новаца и које се у том погледу равнају са меницама у трговачком саобраћају, већ и за обавезе друге природе. Ако се јемац само потписао а није својеручно написао и горње речи, та исправа неће бити пуноважна ијемацће бити ослобођен сваке обавезе, под претпоставком, да противна страна не докаже другим доказним средствима постојање јемства. По меничном праву пак видели смо, обавеза меничног јемца је пуноважна само онда, кад је уговорена у законом прописаној форми: писмено и на самој меници (аистрахујући за сада случај, да се ко обавезао као менични јемац на засебној исправи) али је ипак зато форма простија, јер је довољан само потпис меничног јемца, а речи „као јемац" и њнма сличне, може написати и свако друго лице. Резиме свега изложеног је ово: Егзистенција меничног јемства зависи од форме, у којој је јемство уговорено, пошто је то свечани, формални уговор, за који је закон прописао нарочиту форму, као битни елеменат уговора, али је та форма простија од форме, у којој се грађанско јемство може констатовати јер оно постоји чим има споразума странака и у осуству сваке форме — простија у толико што § 118. Т. 3. за разлику од § 192. 3. о Г. С. П, захтева само својеручан потпис јемчев, а остале податке може испунити и неко треће лице, док по поменутом пропису законика о судском поступку, све те податке мора сам јемац својеручно да напише. У вези са питањем о форми меничног јемства има да се расправи питање, где, на ком месту менице, треба да буде стављена изјава једнога лица, које се обавезује као менични јемац. По природи јемства, које је, као што знамо, споредан уговор, изилазило би, да јемац треба да се потпише испод потписа главног дужника, тј. испод имена оног меничног дужника, за кога хоће да јамчи. Међутим, то није апсолутно потребно и закон нигде не спомиње и тај услов за пуиоважност авала. Уговор о меничном јемству пуноважан је дакле и онда, кад се изјава јемчева налази и изнад потписа главног дужника, или пак са стране, као и онда, кад би