Бранич

0 МЕНИЧНОМ ЈБМСТВУ (АВАЛУ)

455

била на другој страни — иолеђини — менице, под условом, разуме се, да су испуњени услови, који се иначе траже за пуноважност авала. Исто ће тако бити и у случају, кад се мепични јемац потписао на алонжу меничном, на дупликату илп копији меничној. Пошто се на меници налазе готово редовно потписи више лица, која су сва менично обвезана, јавља се питање по чему ће се знати за ког меничног дужника авалиста гарантује. Другим речима, да ли је потребно, да менични јемац означи, и за кога хоће да јемчи? Права и обавезе менично обвезаних лица су^ различног обима и садржине, и према томе за меничног јемца није равнодушна ствар, да ли јемчи за овог или оног меничног дужника, па зато је целисходно, да он при потписивању означи и за ког дужника јемчи. Ако се менични јемац потпише испод имена неког меничног дужника, законска је претпоставка, да он гарантује обавезу тог дужника. Али, ова претпоставка је оборива, тако да менични јемац има права обратно доказивати, тј. да се он није обвезао да јемчи за оног меничног д}жника, испод чијег се имена потписао, већ за другог неког. Ако се менични јемац не потпише испод имена оног главног дужника, за кога хоће да јемчи, тако да се по месту његовог потписа не могу изводити никакве претпоставке у погледу питања, за кога он јемчи, онда је потребно, из разлога које смо напред навели, да означи, за ког меничног дужника јемчи. Међутим, ако би се десило, да се менични јемац потпише као јемац на једном крају менице, не изјаснивши се о томе, за ког дужника јемчи, а по месту његове нпсмене изјаве пе може се закључити, за кога је јемчпо, јавља се питање, како ће се сматрати обавеза тог лица. У нашем Трговачком Законику нема одредаба на основу којпх би се постављено питање могло расправити. Једно је пак несумњиво, да је авалиста и у том случају менично обавезан, солидарно и заједнички са осталим потписницима менице, јер је за сопственика менице та околиост, за кога је авалиста јемчио, скоро индиферептна. Велимо скоро индиферентна нз тог разлога, што ппак у неколико он мора водити рачуна, да испуни све услове, под којима може наплату тражнти од главног дужника, да би могао меничну тужбу управити и протпв авалисте. Јер, ако би менични поверплац, због необраћања пажње на т. зв. меничну дилигенцију, изгубио право да тражи наплату од ког меничног дуж-