Бранич

464:

Б Р А Н И Ч

обавезом меничног јемца, за кога је он јемчио, те према томе, све оне престацнје, које има учиннти први јемац, дужан је учинити и други — његов јемац. То је опште правило, које се примењује у сваком конкретном случају, јер ни обавеза другог јемца не може се ближе одредити, пошто она зависи од обавезе првог јемца, која пак, као што смо видели, може различна бити, према томе, за ког се меничног дужника јемчило. Престанак авала. И менично као и грађанско јемство условљено је постојањем главне обавезе, тако да, чим ма на који начин престане обавеза главног дужника, ео грзо престаје и обавеза споредног дужника, тј. јемца. Меничне обавезе пак главних дужника престају оним истим начином, како у опште престају правне обавезе, те нећемо ни улазити у детаљно расправљање тога питања, јер оно долази у област грађ. права. 1 Специјалне одредбе постоје у Трг. Законику само за исплату менице, и застарелост меннчних тражбина. Ни у коментарисање тих одредаба нећемо се упуштати, јер и то премаша круг нашег рада. Главно је да утврдимо, да чим престане главна обавеза, на један од начина законом прописаних, престаје и споредна — јемчева — обавеза. Поред овог првог начина престанка јемчеве обавезе, менично јемство може престати и самостално, независно од главне обавезе, па било да престанак јемства повлачи за собом и престанак главне обавезе или не. Јемчева обавеза и ако је споредна обавеза, ипак је то обавеза у правноме смислу речи и -за њу важе такође сви прописи грађ. права о престанку обавеза. На првом месту јемство престаје исплатом меничне суме меннчном новериоцу од стране јемца. Тиме јемац управо извршује оно, на шта се обавезао. Али, да би јемац исплатом био ослобођен сваке обавезе, потребно је, да је исплата била уредна, тј. да је учињена онако, како захтевају прописи Трговачког Законика. Значи, да јемац треба да обрати пажњу на време исплате, на предмет исплате, на лице коме исплаћује меницу и ни све оно у опште, чиме је условљено реалисање тражбине према њему. Само таква уредна исплата разрешава јемца од сваке обавезе и даје му право на регрес. 1 0 начинима престанка обавеза говоре §§ 892.—910. п § 928. тач. ж. Гр. Зак.