Бранич

0 МЕНИЧНОМ ЈЕМСТВУ (АВАЛУ) 46б

0 праву јемца на регрес — на накнаду онога што је платио мепичном иовериоцу — Трг. Законик не говори, али је, с обзиром на § 833. Г. 3. несумњиво, да то право постоји. Авалиста има право на накнаду како од главног дужника за кога је јемчио, тако и од његових претходника, од оних дакле меничних потписника, који би главном дужнику, у случају да је он платио меницу, били обвезани на регрес. Ово право авалисте није самостално, јер он никада није ни био овлашћени притежатељ менице. То би он постао тек онда, кад би, услед исплате, меница била пренета на њега. Иначе, авалиста има једино право, да реалише тражбину меничног повериоца, кога је он исплатио, према главном дужнику и његовим претходницима, јер према последницима његовим он је сам менично обавезан. 1 То нраво авалисте регулисано је прописима грађ. права, ако је управљено протпв главног дужнпка, што значи, да главни дужник може чинити авалисти све оне оне приговоре, на које би имао права у случају да га је тужио менични поверилац. Кад би авалиста имао према главном дужнику меничну тражбину, главни дужник не би се могао позивати на те приговоре.' 2 Против претходника главног дужника авалиста има такође право на накнаду, али само у оном обиму, у ком обиму га има менични поверилац, коме је јемац исплатио меницу. Према томе, сваки од тих претходника, у случају да буде тужен од јемца за регрес, могао би истаћи јемцу све оне приговоре, којима би се бранио од оног притежатеља менице, кога је јемац исплатио. Мишљење Г. А. Ђорђевића, да се обим права меничног јемца управља према цравима главног дужника, за кога је јемчио, ногрешноје, према томе, тер се менични јемац јавља као правопријемник менпчног повериоца, а не оног меничног_ дужника, за кога је јемчио. 3 Други чест начин престанка јемства је застарелост. По § 167. Т. 3.: „Све тражбпне тичући се вучених меница а и сопствених, ако су ове издате и потписате од трговаца, банкара или ма и од нетрговаца за дела трговачка, застаревају за пет година, рачунајући од дана, кад је протест

1 С. /8. ОгипкиГ, ор. сИ. Вапс! II. 8. 30—31.

2 Види А. Ђорђевић: ор. сН. стр. 299—300. где су лепо истаквути и разлози таког поступања са авалистом.

3 У истом смислу је и С. 5. ОгппћиГ: ор. сћ., ВД. II, 8. 31. вранич 30