Бранич

ДЕфиНИЦИЈА И ПРАВНИ ПОЈАМ СВОЈИНЕ

47б

носи се на ствар, док се право отуђити односп на само право својине и само на ово право. Пошто је право отуђпти само једно право на ираву својине, егзистенција или неегзистенција првог не мења ништа у моћк другог, које од своје воље не може престати да буде потпуно и савршено. 15. — Да су идеје г. Пданнјода противне свима доктриналним традицијама, признаће сигурно и он сам. Сви правозналци, стари или модерни, показали су до данас, набрајајући разна овлашћеља, која садржи или може садржати својина, као једно од најважнпјих овлашћење отуђити ствар и оптеретити је стварним правима. Аиђгу е(, Ваи, Оето1опЉе, РиШег, да цитирамо само главне, изречни су о овој ствари. Не може се прећи такође ни то да је учење г. Планијола, у несагласности и са општим појимањем, хоћу рећи са општим навикама мисли и језика. Цео свет манифестује сваки час убеђење или импресију да је право отуђити један нормалан део права својине, да сопственик који не може да отуђи има само једну несавршену својину, да сопственик који отуђује врши своје право својине. Доктриналне традиције и опште мишљење не би нас определиле, оне саме, да противречимо г. Планијолу, јер се може имати кад што разлога противу њих. Али пажљиво посматрање факата не даје право г. Планијолу, и више него што би се томе надао сам посматрач. 16. — Одлични професор тврди да се правни акти врше на праву својине а не на ствари. По њему дакле, ови се акти тичу само права својине а не ствари; они оперишу на праву „депласирају га" (премештају) буквално и не мењају његов идентитет, али не дирају ствар; њима сопственик чини да се осети, ако се може то рећи, његова воља на праву, али не на ствари. Пре свега да ли је г. Планијел доиста сигуран да говори нешто јасно и нарочито нешто истинито, говорећи да се правни акти врше на праву својине? Да ли какво право, па макакво, право својине засебно, има једно особено биће, да ли сЈпстанција, ствар, једна индивидуалност, која реално егзистује, и на којој акти могу да се врше и производе дејство? Вап сопственика и материјалне ствари која му припада, или ван повериоца и његовог дужникт, има ли ту нешто што егзистира особеном егзистенцијом, нешто нематеријално али реално, на чему се може истинито вршити људска акција,.