Бранич

478

Б Р А Н И Ч

19. — По томе дакле што отуђујући, хииотекујући ствар, соиственик ради на њој, право отуђити, ираво хипотековати, за њега су права на стварн; и ова права чине део његових права својине, јер по дефиннцији право својине је право по коме се може у принцппу чинити са једном ствари све што је могуће од ње чинити. Отуђујући потпуно своју ствар, као трошећи је, сопствеппк црпи своје право, али га врши црпећи га. Начин посматрања г. Планијола треба дакле да се одбаци и неотуђива својина или боље својина једие неотуђиве ствари извесно је само ограничена и несавршена својина. 20. — Пристајем да овлашћење отуђити нпје карактеристичпо за право својине, из тога доброг разлога што никакво посебно овлашћење није карактеристично за ово право. Својина је право извлачити из какве ствари све њене услуге сем изузетака, и свака посебна услуга може у прилици, да чинн део пзузетака. Једина је карактеристика права својине да је опште право, то јест право на све услуге стварп које су слободне п задње право на оне које нису слободне. Својпна какве неотуђнве ствари још је својина, јер опа је увек право на генералитет услуга ствари, и ово право може сваки час, ако неотуђивост пристане, обухватити право отуђења. Оно што не уступамо г. Планиолу, то је да овлашћење отуђитн, кад га сопственик има, није део права својине, и да се, кад га нема, његово право својине може сматрати као пуно и савршено. Право својине или обухвата или тежи да обухвати овлашћење отуђити. Ова дискусија нема практичног интереса. То је чиста правна метафизика. Али правилност идеја и тачност формула изоштравају један инструменат који служи свему, правни дух. III 21. — Сопственик има право у принципу на све услуге ствари, дакле на будуће услуге као и на садање услуге. Он има сада право да извуче доцније из ствари услуге, које ће она моћи дати у будућности и докло буде трајала. Сопственик једног поља, на пример, има од сад право на жетву коју ће ово поље производити у сто година, у хиљаду го-