Бранич

ДЕфИНИЦИЈА II ИРАВНИ ПОЈАМ СВОЈИНЕ

479

дина, у десет хиљада годпна. Право сопственика заузима, тако рећи, будућност и ако се ствар не може уништити, ако је то део земљишта, продире до века. Сопственик неће вршити без сумње ова права до даљнег рока; он ће их изгубити својом смрћу, Али за моменат он их има, и може из њих извлачити корист на вишн начина: он може често, преображавајући своју ствар, трансформисати само будуће услуге у садање услуге; може увек уступити сва права другим лицима, и уступајући их, примити цену свих будућих услуга и само једеим махом учинити их све садањим за њега. 22. — Ово право сопственика на будуће услуге стварп до краја ове ствари и ако се ствар не може уништити, до краја света, ово неодређено пружање права сопственика у времену то је право које су римски правозналци хтели да изразе и које се мора увек хтети изразити кад се каже дз је право својине вечито, регреШит јиз: својина је опште право на вечите услуге ствари. 23. — У овоМе смислу, вечност је у есенцији својнне, јер право на саме повремене услуге ствари, само је право на једну одређену групу услуга, затворену, право на један део услуга стварн: но, својина је, по дефиницији право на генералитет услуга ствари, право или задње-право на све услуге ствари. Истина римски су правозналци звали у извесном случају право на привремене услуге ствари својина ап, Гетриз, и по њима модерни правозналци дају му такође кад што ово име. Али својина ас1 Гетрин, доста несрећно названа, није никако својина. Показаћемо доцније, не без чуђења и скандализовања идеја, које су најпре примљене, да је право које иравници квалификују у извесним околностима као својнна аб, Гетриз само једно право уживања на ствари кога нисмо сопственик и не разликује се ништа битно од плодоуживања ни права закупца. 1 24. — Говорећи да је својина вечита хоће се такође често да изрази једна друга идеја, за коју много изгледа да се мења са претходном а која је ипак од ње врло различна, а то је да заиста, обично, право својине траје увек или бар траје тако исто дуго као и ствар на коју се односи. По конвенцноналним манирима изражавања и представ1 За нас је право закупца, кнрајџпје, са свпм очевидно, стварно право. Објаснпћемо ускоро опшпрно ово уверење.