Бранич

480

Б Р А Н II Ч

љања ствари и по умном стању које су оне створиле у нама свима, ова је друга идеја такође тачна. Пристали су да замишљају права као ствари зш депег/а, бестелесне ствари али које реално постоје, различне од лица коме припадају и предмета на који се односе. Сагласили су се на говор да се ове етарске ствари уступају, преносе, депласирају. У овим навикама појимања, својина је заиста једно право које може, које треба редовно да траје толико колико ствар. Смрћу сопственика, она се не гаси, али се преноси њим самим или законом на легатора или на наследника. Ако за свога живота сопственик отуђи ствар, он отуђује истим махом своје право, ову другу ствар, која ту још, не гасећи се, прелази од једне главе на другу. Исто тако застарелост, експропријација, конфискација депласирају (премештају) право у његовом идентитету. Најпосле, и пошто се представило да се ово право не гаси неупотребом, својина може дакле трајати и обично траје неодређено у рукама сукцесивних сопственика. •25. — У овој концепцији она се гаси само напуштањем које би учинио њен садањи власник (с1еге1хсио) и дејством једног закона који би је укинуо на извесним објектима, као што се десило у 1848 за својину робова у нашим колонијама. Разуме се она се гаси такође пропашћу ствари, али ово гашење не може сматрати нико као изузетак од вечности права: под вечитим правом разуме се и може се разумети само право које траје толико колико ствар на коју се односи. Имагинација правозналаца која је врло обилна, могла је измислити да једно право надживљује свог сопственика, али није никад била дотле да допусти ма само за један тренутак хипотезу о једном стварном праву које надживљује свој објект. •26. — Тако дакле, сопственик има право на услуге ствари до века, ово је право на вечите услуге ствари. Такве су обе идеје које аутори изражавају мало конфузно двосмисленом формулом да је својина вечита. Прва идеја као што се види, потврђује једно право, друга тврди један факат. Право је, као што смо то већ казали, есенцијелно својини. Факт то није, јер није постојан, и јер. кад он оску-