Бранич

ДЕфиНИЦИЈА И ПРАВНИ ИОЈАМ СВОЈИНЕ

481

дева, угашена својина, при свем том, била је, до последњег момепта, својина. •27. — Вечност својине у првом смислу не имплицира дакле са свпм вечност својине у другом смислу. Може се имати привремено право на вечите услуге ствари. То је оно што се догађа у случају пегеИШо и у случају законодавне аболиције својине на једној категорији објеката: у овим случајевима својина није била вечита другим начином, али је она то била првим начином и била то до краја: други пре АегеИсИо или пре аболативног закона, сопственик је имао још право на вечите услуге ствари. То се догађа такође, међутхш, баш у концепцији којом смо заузети, од које се још не ослобођавамо, кад сопственик <> т УђУЈ е ствар ма којим начином. Ово отуђење, каже се, не гаси право сопственика, али га депласира, пренаша га он сам на друго лице. Али је оно увек и кад га њом губи преносач и кад је он био само привремено сопственик. Али до последњег момента, он је, осим тога, и баш тада кад се дуговала паИо и имала да се изврши у кратком року, пмао вечиту својину у првом и најбољем смислу израза. Такође он је имао привремено право на вечите услуге ствари. 28. — Али, ми смо то већ видели и видећемо то још, обичне идеје и формуле о цесији и пренашању права такође су нетачне као што су простране. У ствари, и ако се иде у суштину ствари, лаж је да право својине траје увек и да је вечито ћос вепзи. Право је само моћ делања лица; оно није нешто засебно од лица. Лице не може пренети своју моћ делања као што не може пренети своју моћ мишљења, виђења или чути. Кад отуђује своју ствар, сопственик не преноси своју моћ радити на њој: он је ренунцира према и у корист прибавиоца и даје овоме могућност прибављања на ствари, врстом окупацпје, право са свим слично праву, на које је абдицирао продавац. Кад сопственик умире, његово право умире с њим и није пренесено на наследника; али се једно право са свим слично угашеном право рађа у корист овог последњег. Дакле, за посматрача, који одстрани фикције говора, право својгше, као сва права, не може трајати преко живота свог предмета: оно није вечито другим начином. 29. — Али сопственик има целог живота вечито право БРАНИЧ 31