Бранич

ПРИБАВЉАЊЕ СТВАРНИХ СЛУЖБЕНОСТИ

421

ирава. Нека буде то тачно, па ипак се губитак службености услед неупотребе са гледишта сопственика послужног добра мора одобрити. Кад се службеност састоји у ограничењу туђег права својине, онда би значило томе ограничењу туђег права не постављати никакве границе у времену, без икакве потребе и разлога, ако би се допустило да службеност не може никад застарети услед неупотребе. Свако право својине треба експлоатисати у пуној мери. То захтевају општи интереси промета и народног благостања. Ограничавати то право експлоатисања има смисла само онда, кад се њиме користи експлоатисању другог добра. Код узукапије фактички сопственик замењује правног сопственика, који ствар није употребљавао за то; што је он својом посесијом стварао вредности — економска добра, која би била изгубљена, кад он или неко трећи не би имао државину на ствари. Исти разлози морају налагати да се угаси једно право, које се не употребљуЈе и којим се ограничава експлоатисање једног добра. Да ли би имало смисла, да сопственик послужне земље на својој њиви, не сме преорати пут на коме је његов сусед стекао право службености, али га годинама никако не врши? Код узукапије, као што се зна, сопственик не губи своје добро зато што он није на њему вршио своје право, већ с тога што је то посесор чинио; код стварних службености аналого томе не губи се право зато, што се оно не врши, већ што се тим иравом смета другоме, да своје право врши. 1 27. — У римском праву постојале су две институције на основу којих се службеност могла изгубити због неупотребе: ИђегкаМз цвисарГо и пои-изиз. 1 У пашем праву својина се не може изгубити услед неупотребе. § 22. Г. 3. гласи: „Ко има какво право, од њега зависи употребити га или неупотребити. И ако га не може или неће да употреби, за то само исто право не губи." У истом смислу § 216. и 362. аустриј. грађ. закона. Може застарити само својинска тужба, што нше једно исто. 81иће\таисћ, ор. с.Ц. 8. 814; Бегпћиг^, I). а11§. Г.ећг. 8. 369. С тога истог разлога и државина као један факт а не право не губи се неупотребом. Напротпв право службености и право хипотеке губи се услед неупотребе. Овај је изузетак учињен с тога што се та права односе на туђе право својине и претстављају ограничење тог туђег права (§ 930, а. нашег грађ. закона и § 1439. аустриј. грађ. закона). У римском праву такође се својина услед неупотребе није губила но је застаревала само својинска тужба (геј уинПеаИо) На против ираво службености и заложно право губила су се. Салковскп, стр. 323.