Бранич

422

Б Р А Н И Ч

1лћегШд8 ибисар1о примењена је још у најстарије доба римског права. Она претпоставља постојање ИћеПаз геГ код сваке ствари. Свака ствар као свој квалитет, као једиу особииу, која је тесно везана за њу, садржи ИћеЛаз ге1. Као протпвност тој слободи ствари јавља се службеност на ствари. Једно искључује друго. Чим је на каквој ствари конституисана службеност, ео 1р80 њена Нћегказ геГ је окрњена. Претпоставка је пак да службеност постоји. Ако сопственик послужне ствари предузме такве радње, којима се негира службеност он покушава, да поврати својој ствари Ићепаз ге1, која је службеношћу ограничена. Таква иак радња сопственика послужног добра представља прибављање слободе ствари и назвата је пзисарш ИђегђаМз. Она је имала дејство, да уништи службеност ео 1р80, што је послужном добру повратила 1Шег1а& ге1. Из овога се одмах види, да, пошто се прибављање слободе ствари путем изисарш ИћегкаМе показује у виду неке познтивне радње нпр. зидање другога спрата на кући, зазиђавање рупе у којој је наш сусед имао држати воду; у опште уклањање основа на једној службености, — тога прибављања слободе ствари не може бити код ствари, где се Ићегказ ге1 не може да изрази на један видљив начин. Такве су службености: зегуИШеб ргаесИогиш тзИсогит и личне службености. И с тога се те службености нису могле изгубити путем изисарт ИћегШЈз. Губитак службености био је резултат двогодишње узукапије слободе. Као што се види овде се службеност није губила једино с тога, што титулар права службености није то своје право вршио, већ с тога, што је сопственик позитивном радњом повратио својој ствари Ићег1а8 ге1, а против тога господар послужног добра нпје протествовао. 1 Но ова се институција показала као недовољна у толико што није могла да обухвати све врсте службености, а сматрало се за потребно изравњати интересе и права господара послужних добара, на којима постоје све врсте службености. Сада се за основ престанка права службености узело само пои-изиб, који је и до сада увек пратио изисарш ИћегШИз. Титулар права службености губе то своје право тим својим фактом што га није вршио. На тај начин су се могле изгубити и личне службености и зегуИдЦез гизИсае. Но за

1 Рисћга, ор. сК. 8. 157; Салковски, ор. сИ. Стр. 304.