Бранич

ПРИБАВЉАЊЕ СТВАРНИХ СЛУЖБЕНОСТИ

423

губитак неп-к.ићпп ргаеШогит игђапогит постојао је и даље захтев да мора поред неупотребе постојати и изисарт ИђегшИз. Што се тиче дисконтинуелних службености, оне су се такође могле нзгубити поп-изиз-опг, само се рок за то одређен удвајао. Код службености на провинцијским добрима, није имала никакве вредности ни ивисарт ПђегкаИб ни доп-изиз, али је несумњиво, да се и ове службености могле угасити путем ргаеаспрШ 1оп^Ј 1етрогЈк. Јустинијан је нађено стање задржао у главном, само је рокове за застарелост повећао. 28. — У француском праву поред осталих основа покојима се може изгубити службеност, грађ. је закон у аг1. 706. предвидео и неупотребу. Застарелост се губи поп-шив-ом 1р80 1аск); није потребна никаква радња од стране господара послужног добра. Француски је законодавац усвојио само институцију поп-изиб-а а не и изисарш 1Љег1аМз из римског права. 29. — У аустријском грађанском праву усвојене су обе институције из римског права. Коп-шиз-ом стварне се службености губе у.след неупотребе од стране њиховог титулара за извесан одређенн број година. По другом основу (шпсарш 1Љег1а &8) губитак застарелости није последица само неупотребе, већ и противљења од стране господара послужног добра. У томе другоме случају рок је за застарелост много мањи. Изисарт ПђеИат је враћање слободе ствари, другим речима, ослобођавање од бремена, које службеност собом претставља. Тај акт не мора се, као' што је било у римском праву, састојати из једне позитивне видљиве радље, 1 већ у опште из радње у којој ће се манифестовати воља господара ствари, да своме добру поврати ИћеИаз геГ може да представи једннм видљивим стањем, већ и код оних, који ту особину немају. Тако се дакле могу изгубити и личне службености и ееппкНев гпвпсае, чега није било у римском праву (§§ 1478, 1479, 1485 И 1438). Но потребно је да изисарт ИђеНаИз увек прати и попизиз па да се службеност изгуби. 30. — Наш грађански закон у § 387, поставио је на-

1 бшћепгаисћ, ор. с. 8. 832.