Бранич

556

Б Р А Н II Ч

Н. предао мехавџпји обвезу, коју му је Ж. написао, а према пололгепој заклетви Н. је учинио кривоклетство — § 266, к. з., јер се код општпнског суда, заклео, да Ж-у нцје казао. да напише за њ ма какву обвезу механуији и да је спорна обвеза написана без знања и одобрења његова. — Апелациони суд је поништпо пресуду судску и пустио оптуженог испод суђења са овпх разлога: — „Кад је питање о оспорепом делу свршено код општинсиог суда мимо прпзнанице, — клетвом ко.ја је тужепом досуђена са разлога, што признаница није одговарала законским прописима као јавпа плп прив. исправа, и када се поверилац у овом кривичном делу појављује само као сведок, који нпшта не тражи, онда је суд у оспову иогрешпо, кад је узео, да постоји дело лажне заклетве, јер се за по.јам овога дела, као акта о обесвећењу религиозног обреда тражи још и матерцјално огитећење, као оспова пз кога потиче тужба, а овде тога нема. - Касациони Суд, је поништио то решење Апелационог Суда. палазећи, да је Апелациони Суд погрешпо пустио оптуженог испод суђења са разлога пмеиованих у својој одлуцп, већ је ово требало учинити па основу тога: „ гипго овде нема предмета за дело кривоклетства јер је писмено — обвеза — као доказ о обвези оптуженог, без вредности по § 102. гр. суд. пост." — Апелацпонп Суд нпје усвојио ова примедбе Касационог Суда, већ је на псте дао противразлоге, којп су објашњење ранијег судског решења. — Ошпта седница Касациопог Суда од 20. бктобра 1899. бр. 8262. усвојила је примедбе свог одељења, а одбацпла противразлоге Апелационог Суда. 1 Привцип, постављен у овом другом случају, правилан је и одговара самој идеји, која је ироведена у науци о кривоклетству, да се клетвенпк мора да закуне лажно о извесном факту, чија је ваишост несумњнво утврђена. Не стоји ли тај факат.као доказан по праву, нпје лп он на закону основан, то ни заклетва о противном није крива, јер не уништава никакво засновано право. Добро је да пракса н даље остане при овом принципу, јер нам он казује да се кривоклетство не сматра као повреда религије, већ повреда доказнпх средстава правосуђа. Где нема ове повреде, нема ни крнвичног дела. 5. На овом месту морамо да споменемо, да треба правити још разлику и између кривоклетства и лажног сведочења, јер се у нашој судској пракси погрешно употребљава израз лажно сведочење. Тако обично се узима да је лажно сведочење онарадњанезаклетих сведокакод иолицијске власти који неистинито сведоче, па после те своје исказе пред судом под заклетвом мењају било из основа, било што пх делимице мењају или допуњују. Прави појам лажног сведочења

1 Овај је случај приказап опширније у „Брапичу", VII. св. 19-24. стр. 716 сл.