Бранич

120

Б Е Р Н Е Р

ДРУГА ГЛАВА Појам и саставни елеленти дела I. Појам. Увредом се назива неовлашћено исказивање непоштовање какве личности. Казн. зак. се служи изразом „увреда", као насловом за све повреде части. Он придаје даље свакој врсти повреде части, такође клевети, још особено име увреде. Али не дефинише увреду, већ се ограничава на дефиницију оговарања (186) и клевете (§ 187). II. Саставни елементи дела. 1. Објекат. Предмет је увреде част извесне личности. При том се пре свега тиче погитења, пошто у овом постоји вредност целокупне личности; за тим способности вредне поштовања особито у служби, али такође најзад поштовања, које се личности, као таквој дугује. а) Није потребно да се штеди нечија проста охолост. Исто тако није се обавезно, да се поштују захтеви претпостављања и титулисања, који не могу да се оснују ни на заповестима државе, нити на утврђеном друштвеном обичају. Само општа људска и грађанска част, у коју се рачуна и част сталежа чине предмет увреде. Тиме, што се у § 187. као предмет увреде означава и имовно-правни кредит, придаје законодавац речи „увреда" снагу, коју она нема. Осем тога овај кредит не заслужује никакву јачу заштиту, но што го заслужује научни, уметнички, привредни или занатски кредит. б) Част мора бити част извесне личности. Без утицаја је, да ли је личност именована, или се може погодити. в) Псовање какве „колективне заједнице" на пр. целог људског рода, хришћана, јевреја, мухамеданаца, може се само тада сматрати као увреда ако се псовање односи на нарочите личности, али је ово у толико невероватније, у колико је пространија колективна заједница. 1 Колективна заједница, као таква, не може бити увређена. г) Правна личност не може се свакојако сматрати као 1 0 колективној увредн „.Јевреја": Ц. С. од 6. окт. 1881; пруског судијског сталеока: Ц. С. од 29. јан. 1860: свих официра извесног гарнизона: Ц. С. од. 7. јан. 1881.