Бранич

КАЗНЕНО ПРАВО

1*25

б) изјашњења о извршењу и одбрани права или чувању правних интереса, који се при разноликости живота не даду исцрпно навести. в) опомене и укори од стране претпостављеног; г) службене доставе или мишљења од стране извесног чиновника; д) „слични случаји" на пр. укори слугу од стране газда, опомене пастве од стране свештеника. У свима овпм случајима претпоставља се да је учинилац по праву радио.' Ова претпоставка може само нарочитпм доказом бити оборена, што форма и околности његове радње чине очигледним њен увредљиви карактер. Законодавац хоће што је више могуће да осигура слободно кретање браниоцу права и правних интереса. 1 Права и правни интереси не морају бити сожтвени учиниочеви; али се у дневној штампи нема никакво друго овлашћење, да се они чувају оспм оно што постоји изван дневне штампе. 2 5. Преступ је свршен са свршетком саме увредљиве радње; није потребно, да је произведена каква спољна штета. Покугиај је некажњив. 6. Саучешће у увреди могуће је у форми сукривца, наговарања и помагања. Потписивање, пошиљање или објављивање извесног увредљивог написа, који је друго лице саставило, представља главну кривицу одн. сукривицу. На против ако се какав увредљиви израз понови или понова оштампа у намери вређања, а ово нијеучињено са знањем увредиоца, онде то у опште није саучешће, већ нова и самостална увреда.

ТРЕЋА ГЛАВА Оговарање и клевета Из претходног општег догматичног излагања види се појам просте увреде (§ 185). Он нема никакве особите знаке 1 Ако се ово изгуби из вида, критикује се сувише строго законодавац: Јо/т 2. I 81 I. (1881) стр. 277. 2 Кгопскег к. § 193. 6. 8. св. 38. (1886) стр. 481. Ггапк, (Ие Аћзјсћк ги 1зе1ек11§еп ипс! § 193, у 6о1М. АгсШу св . 35. (1888) стр. 36. — Еитр, 8ћ'а1гесћШсће Већапс11ип§ (1ез Апппиз шјипашћ ипд § 193., на истом месту стр.370. —Ц. С. од 21. дец. 1883: „ Дневна гитампа нема какво веће ираво, да чува туђе интересе, но што припада свакој личности."