Бранич

0 КРИВОКЛЕТСТВУ II ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ

561

овом закону допуститп само тада, кад се утврди, да се тужилац криво заклео и у погледу постојања самог дела паљевине пли других дела. Овде би могло да постоји кривоклетство, пошто би имали случај вредност опредељујуће заклетве (§ 292 гр. с. п.), али под тим условом, да се ова заклетва полаже пред судом или по његовом налогу али не без налога пред полицијском влашћу. Према овоме: ако би се оштећени лажно заклео о постојању дела и о величини штете, могао бп постојати реални стицај два кривоклетства, кад би се наравно по закону предвидела кажњивост оба дела. Овако пак: кривоклетство у погледу постојања дела није кажњиво ма да је за њ одређена надлежност поротног суда; кривоклетство о величини штете пак није предвиђено као кажњиво у опште, те § 20. а. пом. зак. остаје без примене и као резултат овог истраживања можемо утврдити: да кривоклетство оштећеног било у погледу постојања дела или величине штете или у погледу оба факта по закону о паљев. није кажњиво и § 20. а. пом. зак. нема практичне примене. Овде може да се појави питање, како ће бити у оном случају кад се спор води код суда, па се увиди да нема заклетве оштећеног због чега суд нареди полицијској власти, да закуне оштећеног : да ли је ово од суда наложена заклетва? Ми мислимо да нпје, јер ова заклетва није судска већ полиц. радња, која је требала, да буде извршена пре подизања тужбе код суда, и да суд греши кад такву заклетву налаже полиц. власти, већ треба према поднетим доказима да спор пресуди. Дакле: ту је потребна извесна реформа у погледу ових примедаба: Требало бидакле: да оштећени полаже заклетву пред судом (разуме се без свештеника), да се ова заклетва у овом закону предвиди као наложена у грађ. предмету и да се одреди кажњивост прве врсте кривоклетства о извршењу дела од стране трећих лица без знања и одобрења оштећеног, док лажну заклетву оштећеног у погледу величине штете, кад није утврђено да је положио лажну заклетву у погледу постојања дела, оставити нз практичних разлога некажњиву, али предвидети реални стицај кривоклетства, ако се утврди прва лажна сведоџба и буде постојао случај лажне сведоџбе у погледу величине штете. 9. У погледу величине казне за кривоклетство наш је законик одредио приличну казну: робију до осам година. БРАНИЧ 36