Бранич

560

да утврди једно.м заклетвом, која нема форму заклетве гр. с. пост., предвиђених за парничаре, те по томе нееумњиво пзлази да кривоклетство које тужилац на тај начин учпни, што се накнадним ислеђењем утврди, да је он сам злонамерно извршио паљевину или намерно поништио своје ствари, или да је другог паговорио да то изврши (аг^. е согПгапо из чл. 14 пом. зак.) или што се утврди, да му крађа није извршена, или да је извршена, али с његовим знањсм или одобрењем, — није ипак учињено у грађанском предмету, како предвиђа § 266 кр. з., који захтева, да је кривоклетства извршено посредством понуђене или повраћене (главне заклетве) или од суда наложене (допуне, опредељујуће и откривајуће) заклетве. Нека би се чак усвојило у крајњем случају, да је и заклетва, коју оштећени о ћостојању и злонамери извршиоца дела полаже, њему наложена, и ако нема форму наложених заклетви, предвиђених гр. с. поступком, опет овде не може постојати кривоклетство оштећеног из § 266 к. з., јер ова заклетва није од суда наложена, већ је извршена пред полицијском и истражном влашћу п по њеном налогу, те нема основног елемента, за постојање кривоклетства да је заклетва учињена пред судом или по његовој иаредби. Не може се узети да постоји ни дело из 2-ог одељ. 266 к. з., јер се оштећени као тужплац не може овде узети као сведок, те да би се као такав могао казнити. Исто тако не може се утврдити кажњивост оштећеног ни по § 267 к. з., као да је заклетву учинио у кривичном предмету, на штету оптуженог или његову корист, јер овај не постоји, пошто је утврђено, да је оштећени лажно представио ствар и да нема лица које би било оптужено, осим њега. Према томе остаје нам овакво стање: да је чл. 20 а. пом. зак. одредио надлежносг поротног суда за суђење једног дела кривоклетства, које се по казн. законику не казни. 1 Док је овако чл. 20 а. увео надлежност пороте за дело кривоклетства оштећеног у погледу постојања дела, дотле.је оставио некажњиво кривоклетство оштећеног из чл. 8. пом. зак. о велнчини штете. Као што смо напред поменули ово је гледиште некажњивостп кривоклетства о величини штете, правилно П правично. Али би се кажњивост истог могла по 1 Овоме је сличан случај пз 1905. године, којпм је уведепа надлежност поротног суда за дело из § 110 а. казн. зак. које не постојп као кажњиво.