Бранич

0 КРИВОКЛЕТСТВУ И ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ

549

ослобођење оптуженог погрешно. Али ипак налазимо да би по позитивном закону било иогрешно усвајање увек постојања долозног кривоклетства само због тога што је писменом нсправом утврђено протпвно стање. Бо1п8 претпоставља знање оптуженог о пздању исправе не но причању и опомени другнх, већ по својим сопствевим успоменама. Према томе, ако клетвеник докаже сведоцима да је у моменту пздања исправе био пијан и да не зна да ју је издао, то се он није криво заклео. Што би се овде с1е 1е§'е 1егепс1а могло приметити, то је, да би имало места применн казне кулнозног крнвоклетства, јер је овде лажност заклетве основана на недовољном, небрежљивом контролисању и буђењу успомена код оптуженога о факту издања исправе, о којој се куне, да је није издао. Усвајање <Ми.8-а могло бн бити исто тако неосновано, као и искључење истог основом заблуде. За усвајање кулпозног крпвоклетства говори најјаче тај разлог, што оптужени није тражпо да му се покаже оригинал признанпце, коју је издао, којом би се и уверио о њеном издању. Његова небрежљивост ту се најјаче огледа. У таквим случајима, где тужилац изјављује, да има писмен доказ, па неће да га употреби, већ хоће клетву, не би је требало допустити, да се не би без потребе чинило кривоклетство. — Односно првих разлога Апелационог Суда могло би се нарочито прпметити незгодно истакнуто вођење рачуна о побудама лажног р;летвеника, чему најмање има места код овог кривоклетства. Исто тако је погрешно схватање тога суда, да се писменим исправама не доказује кривоклетство, што је у начелу правилно побило одељење Касационог Суда својим првим примедбама, које није било моћно да одржи у општој седници. 3. При утврђењу постојања овога дела кривоклетства врло је нужно водити о томе рачун, да се ово дело не помеша са делом преваре. Превара- и кривоклетство као и лажно сведочење имају једну заједничку црту, поимеице, да се појединац или правосуђе одржи у заблуди у погледу нзвесног факта. Али се кривоклетство и лажно сведочење разликују од преваре тиме, што се варалица не служи заклетвом, да одржи појединца или правосуђе у заблуди, док суштину кривоклетства и лажног сведочења чини управ постојање заклетве, 1 она управ даје јачи кажњиви карактер лажљивом 1 Ово нарочито погрешно превиђа Апелациони Суд у разлозима горепоменутог случаја, мислећи да је сползна форма — ; заклетва — без ути-