Бранич

0 КАЗНИ, ЊЕНОМ ЦИЉУ И ИЗВРШЕЊУ

Значајни преображај, што се у 19. столећу извршио на свима областима науке и уметности, остао је без утицаја на кривично законодавство. Европски казнени закони или су донесени у почетку прошлог столећа или су испуњени реакционарним духом, који је свуда победоносно овладао после Француске Револуције. Аустријски казнени законик јесте копија казненог законика од 1803; казнени законик Немачког Царства од 15. маја 1871. није ништа друго до мало подгрејанп пруски казнени законик од 1851. године 1 , а овај је опет само рђав отисак Сос1е репа1е из 1810. У Француској још важи Сос1е репа1е од 12. фебруара 1810. који је плод тиранских прохтева Наполеона I. С француским Сос1е репа1е слаже се у најважнијим тачкама италијански казненн законик од 22. новембра 1888. Познато је већ, да је енглеско кривично законодавство најгоре од свнх у Европи. Није дакле никакво чудо, што правници, психолози и антрополози у свима културним земљама захтевају реформу казнених законика, која би више водила рачуна о ногледима модерне науке. И саме владе објављују да садашње казнене законе сматрају као рђаве и застареле и представљају се као да су раде да их поправе. Аустриски красноречиви министар 1Јг. V. Кбгћег назвао је аустријски казнени законик „ружним остатком из давно прохујалог доба", а у Немачкој почело се с припремним радовима за реформу казненог законика. Да лп ће се пак отићи

1 По овоме је израђен наш Казнителни Законик од 29. марта 1860. Преводилац.