Бранич

0 КАЗНИ, ЊЕНОМ ЦИЈБУ II ИЗВРШЕЊЈ

785

иосредни и стални објект Кривичног Права сама личност злочинства, како она у њеном социјалном медијуму живи и дела. Она указује на то, да се Кривично Право не може, као Грађанско ограничити само на формално посматрање једног аистрактног односа човечијег делања према закону, већ да се далеко више мора бавити посматрањем антрополошких и социолошких односа. Која од ове две школе има права? Ја велим: обе и ниједна. Истина лежи по среди. Један казнени закон, који би одговарао идеалима свога доба, морао би се подједнако обзпрати како на лнчност учиниоца тако и на само кажњиво дело. Једнострано придржавање једног од ова два принципа води несумњиво једном и истом циљу: најљућој неправди. Чинила би се неправда учиниоцу, када би се при кажњавању водило рачуна само о делу, а не и о њему. Али исто тако нпје допуштено обзирати се само на учиниоца а не и на његово дело, ако се не жели доспети до оног закЉучка, до кога је у ствари нова школа и дошла: да се и личности, које незнатне деликте стално врше, исто тако морају учинити безопасним као и најобичнији разбојници и убице. Тако веома озбиљно Др. Ханс Курела захтева у већ поменутом спису (стр. 91.) „одбацивање питања по кривици и увођење поступка према опаженој, оцењеној опасности која прети од криминалних пндивидуа." Толики социјал-демократски радници у Аустрији, који годишње по хиљаду пута учине преступ нз § 23. Закона о Штампн (забрана колпортраже штампанпх списа), могу се заиста радовати, што се њихова кажњпва дела подводе под одредбе једног застарелог, варварског закона, те се по њима осуђују само на новчану казну, обично б круна. „Модерни" казнени закон, без обзира на њихово дело и мотиве, предао би их џелату коо непоправљиве злочинце по навици. Да, и сама најплеменитија побуда учиниоца за нову је школу хекуба. У прнлогу за конгрес немачких правника вели Франц у. Лист (УегћашИипо-еп, Вс1. I. 8. 283): да злочин треба судити према његовој штети за друштвени поредак. „Не бешчашће, вели он, већ антисоцијални напад, напад протнв животних добара друштва, обележава злочин објективно; не непоштење већ антисоцијална побуда обележава злочинца субјективно." II ако ја иначе потпуно признајем велики значај Листов, ипак се надам, да ће казнени закони овога столећа још непрестано нравити разлику БРАНПЧ 50