Бранич

784

Б Р А Н II Ч

се мотив кажњива дела не може наћи ни у економској невољи, ни у рђавом васпитању, ни у темпераменту учиниоца, нити у противправним законима. Има без сумње од рођења дегенерисаних, злочиначки предиспонираних индивидуа. Само би се ова лица могла назвати рођеним злочинцима. Али њихов је број далеко мањи но што то узимају Ломброзо и његови ученици. Али казнени се закон мора њима — и ако с великом обазривошћу — позабавити, и човечје друштво, па ма како оно било организовано, од њих заштитити. С тога ће Криминална Антропологија у будућности чинити једну важну грану кривично правне науке. Да резимирамо: кривични законици што важе засновани су на принципима одмазде и застрашења. Оба су принципа варварска и без практичне вредности. У једном добром казненом законику циљ казне мора бити само поправка злочинца или — ако се има посла с рођеним кривцем — тежњу да се учини безопасним. У капиталистичкој држави нису ипак довољни ови циљеви казне, јер се они не могу ни узети у обзир код оних личности, које невољом постају злочинци или које морају да повреде закон, што им се он натоварио као вечна болест. Ова категорија повредиоца закона биће дакле без сваког циља само стога кажњена, што су данашњи власници уобразили, да могу казном друге заплашити да не газе законе. Одлучно се ваља оградити од претпоставке, да ове две категорије злочинаца спадају у групу „рођених злочинаца"; њих је злочинцима много пре начинидо данашње каииталистичко економско и друштвено уређење. Прелазимо сада на друго питање: како треба казнити? Одговор на ово питање зависи од тога, шта ће се узети за полазну тачку Кривичног Постунка : кажњиво дело или учинилац. Казнени закони, што данас важе, имају у виду готово искључиво кажњиво дело. 0 личности учиниоца само се толико води рачуна, што се устражи по кашто, да се утврди његова урачунљивост, што су у осталом судови до сада врло површно чинили. Мотиви, који су учиниоца онределили да изврши једну кажњиву радњу, његово васпитање, степен његова образовања, његов економски положај, темперамент, доба узраста и друге његове особине — за стару су школу само споредни моменти, који су највише могли послужити као отежавне или ублажавне околностн при одмеравању казне. На против нова школа прокламује, да је не-