Бранич

КАЗНЕНО ПРАВО

131

1. Реторзија је одговарање увредом на увреду, дакле приватна одмазда. Ако је ово сместа учињено, то може судија оба увредиоца или само једног од њих, да извини од казне (§ 198). Право на одмазду нема увређени, али се извињава провокацијом. Услед реторзије некажњава се гувредилаи, ако је противна увреда била еквиваленат казне. 1 Израз „с места" подесан је у основу само за некажњивост изазваног увређеног; некажњивости увредиоца имало би исто тако места, кад би противна увреда с ладном срачуњеношћу тек доцније била учињена. Управо услед тога да се израз „с места" тумачити такође само с погледом на некажњивост изазватог увређеног, и са овога становишта је тачно, кад се у том смислу тумачи, да између провокације и реторзије не сме да протече потребно време за умирење духова. Некажњпвост није ограничена на извесне врсте новреде части. Она није ограничена на поједине врсте оних повреда части, које се ислеђују само на тужбу увређеног, већ може наступити код свих ових врста, код вербалних и реалних инјуриа, код симболичних, код писмених инјуриа, чак код клевета. Рајхстаг је чак дао закону такву редакцију, према којој се некажњивост распростире и на увреде чиновника и надлештава; и у ствари се невиди, као што је Вебер приметио, зашто против власти, која не врши своје право, већ вређа, не би важило оно, што је допуштено према другим увредиоцима. Међутим некажњивост реторзије не распростире се на увреде величанства и сличне случаје (§§ 94—104) због политичког момента. 2 За пребијање увреде за увреду не тражи се даље, да је противна увреда исте врсте (§ 233) са увредом. Такође

1 Ко усваја право реторзије, мора са 81гук-ом признатп за допуштену ппсмену реторзпју пред нотаром и сведоцима; он мора прпћп чак гледишту Ј^еуаег-овом, да увређени може наваљивати да се његовом противнику судски достави реторзија. — Кгопескег, Ке1;огзшп. 6. 8. св. 41. стр. 192 (1889). ВеИпд, СгезсШсћШсће Еп1ду1скћш§ с1ег Ке(;огзшп ипс! КотрепзаСшп Мз гит 17. ЈаћгћиМег!;, Вгез1аи. 1893.

2 Ц. С. одлучио је 5. марта 1881.: Увреда, коју изговори какав посланик приликом вршења своје службе, у говору против какве приватне личности, не може се пребити за увреду коју као одговор учини ова приватна личност. Јер би суд морао иначе да квалификује изјаву посланикову правно као увреду, док уставп п § 11. казн. зак. такве изјаве одузпмају његовој правној оцени.