Бранич

132

б е р н е р

не мора бити истог обима, ако само не прекорачи границу на начин, који се не извињава природним узбуђењем изазваног. Али је свакојако најбоље, ако се пребијање вршп^ кад су увреде истог обима , при чему се овде испољава, према садржају, идеја праведне одмазде ради оправдања својевољне форме. 1 Пошто судија може услед брзе реторзије извинити о& казне, по себи се разуме, да ће он бар смањити казну, кад они разлози, који воде ка извињењу од казне, нису довољно али су знатно дејствовали. Судија је овлашћен, да усвоји ублажавне околности. Али закон није признао реторзију каа законску ублажавну околност, а свакојако због тога, штоје већ свуда у §§ 185—189, бар при постајању ублажавних окојшости , допуштен у основу допуштени минимум казне. Ако се изрече извињење од казне, то отпада такође и приватна глоба, пошто се ова сме применити само „поред казне". (§ 188). Царевински зак. о крив. пост. § 428. допушта код узајамних увреда окривљеном противтужбу: о тужби и протпв тужби треба тада да се изрече иста пресуда. 2. Окривљење, да је неко учинио извесну увреду части, може се обеснажити доказом истине. 2 Било би управ неморално стање стварн, кад би свак 5ио обавезан, да о другоме говори само с поштовањем. То би значило, да се лаж учини дужношћу и да се она сигурна потпора поштења уништи, која у томе постоји, што се порок излаже сраму и презрењу. — Шта би била част, која није

1 Примергпакве равномерности: Чувени Холберг, од кога је један млад официр захтевао да му се склонп с пута, одговорио је, да би се п он њему могао склонитп. „Ја се не склањам с пута лупежима" рече млади ратник. „Ја врло радо" одговори Холберг и склони се. — Један лорд запптао је славног енглеског песника комедија Фута: „Футе, желео бих да знам, да ли ћете умрети од какве блудне болестп или на вешалама". Фут одговори: „То зависи иотпуно од тога. да лп ћу се посветити вашпм метресама или вашим принципима". УУеЂег, II. стр. 61 (4. изд.)

2 I,. 18 рг. В. с1е тјиг. (47, 10): „Еит дт посепГет ШатауИ, поп е*бе ћопит аедиит оћ еат гет согкЈетпап; ресса1;а етт посепМат по1а евбе е{ оррог1еге е1 ехресИге". Б. 5. Сос1. еос1. (9, 35):. 8г поп сотгси сопзШо 1е аЦдиИ пуипозит сћх1б8е ргоћаге рокез, јШеа VеН а сакипта 4е с1е1епс1и". Р. 0. 0. чл. 110. искључује приговор пстине код погрдних списа јер је овде форма сама по себи увредљива.