Бранич

КАЗНЕНО НРАВО

133

резултат слободне оцене других? И шта би било мишљење о другом, кад није слободно? Мишљење о личности мора бити слободно, ако мишљење треба да остане мишљење, а част — част. Ако је ко употребио своје право слободног и истинитог мишљења о другом, то не постоји повреда части. Напротив истинитост садржаја не заштићава више од окривљења због повреде части, ако је форма сама по себи већ презрива. Свака истина сме да се каже, али свака истина не сме да се каже у свакој форми; чак сама истина шта више пати од тога, што је форма неподесна, а постаје услед тога релативно неистинита. Тако нарочито није допуштено некоме према сво.јој вољи давати какав општи придевак због каквог већ покајаног или каквог усамљеног преступа јер је општа форма, која истини шкоди, пошто прелази меру, непристојно и кажњиво заогртање истине; ко је дакле на пр. једном украо, не сме се произвољно у опште називати лоповом, особито, ако је за крађу већ испаштао. По себи се потпуно разуме, да ехсерИо уегКаИз не заштићава, ако ко кога вређа пребацивањем незаслужене душевче или телесне неспособности, нарочито ако је овај прекор^Учињен у форми какве псовке. На пр. ко другога назове богаљем или глупаком, неће моћи доказивати судији богаљство и глупост. Увреда части постоји овде у повреди достојанства дотичног лица, не у навођењу његових ириродних недостатака, који се могу свакојако у другој форми изнети и саопштитп. Казнени законик поставља ова правила: а) Доказ истинитости изнетог или пронетог факта не искључује казну због просте увреде (§ 185), ако је постојање увреде очигледно из форме изношења или проношења или из околности, иод којима се то догодило (§ 192). .У овоме постоји негативно правило, да после наведеног доказа истинитости, не може бити говора о оговарању или клеветању. Под „формом" се разуме начин саопштења на пр. каква срамна слика, али под „околностима" поглавито место и јавност извршења (с иредикаонице, путем штампе). б) Ако је изнети или пронети факат каква кажњива радња, то се сматра, да је истинитост доказана, ако је увређени због те радње законито осуђен (§ 190. став 1). Лице по закону осуђено, може бити невино. Ко ово зна,